Учитељ

Совјетска школа крајем пјатиљетке 775

сложене схеме и форме обрачунавања забрањују се. Сматра се за нужно, да се крајем године установе испити за све ученике.“ Овом, у времену, последњем схватању комунистичке педагогике, где се уводе оцене и годишњи испити, тако исто одговара и схватање школске дисциплине. „У читавом низу случајева, администрација школе и наставници не обраћају пажњу на нарушавање реда у школи и не показују иницијативу да ојачају свесну дисциплину код ученика. Ради тога дужност је управитеља школа да поведу најозбиљнијег рачуна о васпитном раду, борећи се са поступцима ученика који нарушавају ред У школи, да у тај рад привуку и друштвене организације, родитеље, комсомолске и пионерске организације, а да непоправљиве ученике, који хуле и понижавају наставнички персонал, нарушавају наређења администрације школе и наставника, подривају школски режим, кваре и ломе школске ствари, искључе из школе без права да се у њу врате, у року од једне до три године.“ Као што се види, о ученичкој самоуправи школских организација саме деце, нема ни речи у овој наредби. Још у једној тачци последње наредбе централног комесара учињен је одлучан корак на путу обнављања стања, какво је било пре пјатиљетке. „У циљу остварења програма партије“, каже та наредба, „а тако исто у циљу брзог подизања висине општеобразовне и политехничке спреме ученика средње школе, проширења припремљених контингената за више школе и отстрањивања узрастног несклада између средње и више школе, приступа се, почињући од 1982-33 г., реконструкцијом седмогодишње политехничке школе у десетогодишњу.“ На тај начин последња, завршна година пјатиљетке завршава се у области школске политике тако, да централни комесар комунистичке партије обнавља структуру школског система, каква се оцртавала на крају непа, сводећи на ништа све то, што је у току две године совјетска штампа сматрала као успех епохе пјатиљетке.“)

») Најновија наредба Московског наркомпроса и више партиске инстанције не само да задржавају „темпо“ школског градилаштва из времена пјатитељке, већ иду правцем скраћивања вештачки надуване школске мреже. Тако у децембру 1932 објављено је „чишћење“ учитељског реда од свију оних „који немају довољне наставничке квалификације“. Поново, као у 1927 г., Наркомпрос је свечано објавио, да ће нови програми за све врсте школа, који ће се издати крајем 1932 г., бити „стабилни“, тј. неће се мењати у току низа година“. Мако су ти програми морали да се уведу у школу од 15 јануара 1933 г. они нису били публиковани до краја јануара. Поменућемо још наредбу централног комитета комунистичке партије од 13 фебруара 1933 год. у којој се објављује приговор наркомпросу Бубнову за недопуштени „скок са уџбеницима“, чему благодарећи су тек изашли уџбеници забрањени, у корист ранијих „књига за читање“. Наредба тражи издање „стабилизованих уџбеника“ из свију предмета, које ће израдити компетентна лица и по којима учитељи морају радити. Услед тога што такви уџбеници нису готови, циркулар Наркомпроса је наредио да се по књижарама, библиотекама и код приватних лица скупе „стари уџбеници свих година“ и по школама поделе. >