Учитељ

РЕОСАСОЗКЕ !|М 2МАМ5ТМЕМ! 56157 ЗЕРТЕМВАР 1933 ВЕОСКАО 14 (48) 600. ВЕ. 1 ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА УРЕДНИК РАДИША СТЕФАНОВИЋ, УЧИТЕЉ

Филозофско-педагошки значај психоанализе ) од Др. Николе М. Поповића

Госпође и Господо !

Вама познати филозоф Имануело Кант поставио је у тезжиште целокупне филозофске проблематике питање: Шта је човек» Јер да бих могао да решим питања: шта могу да сазнам, како треба да живим и чему могу да се надам после смрти, ја претходно морам да знам шта сам, то јест морам да знам шта је човек. Ради одговора на ово питање филозофија мора да нађе и одреди оне душевне одлике којима се човек разликује од осталих живих створова на земљи. А у тражењу одговора на ово своје питање филозофија мора да се ослони на пси"хологију. То исто важи и за педагогију. И она мора претходно да сазна у чему се састоје специфичне одлике људскога духа, да би могла да одреди начела васпитања и његове циљеве. У овоме основноме питању дакле филозофија и педагогија нераздвојно су везане једна за другу. Према томе када је реч о једној науди која хоће да нам каже шта је човек, онда је јасно да се њен филозофски значај не може да одвоји од њеног педагошког значаја. Психоанализа је једна нова психо„лошка дисциплина, и као таква она нам је према своме садањем развићу дала један јасан одговор на питање о суштини човекова духа. Стога сам ја себи ставио задатак да Вас у овоме предавању упознам са њеним учењем о природи човекова духа и са филозофско-педагошким значајем тога њенога одговора. Госпође и Господо ! Да бих могао да одговорим овоме задатку који сам себи сада поставио, ја Вас морам упознати са следећим трима уче-

#ж) Предавање које је читано на ХШ главној скупштини Југословензеког учитељског удружења у ЈЉубљани 20 августа 19833.