Учитељ

5 = тоном а

2 | 5 „Дер. Никола М, Поповић,

Ф

њима психоанализе: 1) са њеном генетиком, 2) са њеном тоником и 3) са њеном динамиком. Ја ћу прво да Вас упознам са овим учењима, па ћу затим да Вам покажем у чему лежи њихов педагошки значај.

У својој генетици психоанализа полази од схватања да је људска душа један живи организам који се из једнога свога праоблика постепено развија, те у томе своме развићу пролази кроз разне ступњеве. Праоснивни облик из кога се развија свесна душа зрелог човека јесте несвесна душа, чију суштину сачињавају слепе нагонске снаге. Те нагонске снаге које чине основ несвесног душевног живота јесу по својој природи еротичке. Развиће индивидуалног душевног живота састоји се у организовању тих еротичких снага. У томе организовању еротичких снага дете у своме индивидуалноме развићу пролази кроз три равна стадијума: 1) доба аутоеротике, 2) доба латенције и 3) доба пубертирања. Прво доба, доба аутоеротике, протеже се од 1 до 5 године. Оно се назива добом аутоеросике по томе, што дете у томе времену задовољава своје еротичке прохтеве на самоме себи, на своме телу. Друго доба, доба латенције протеже се од 5 до 8 године. То доба добило је своје име по томе, што се тада еротичке снаге детета латентифицирају, скривају и умирују, те за то време дете изгледа као да је асексуално. Треће доба, доба пубертирања јесте најважније и за цео живот од судбоносног значаја. Пубертирање се састоји у томе, што еротичке снаге у њему задобијају своју коначну структуру или организацију. Та коначна структура састоји се у томе, што једна једина еротичка снага заузима примат, а све остале подчињавају се томе њеном примату, оне постају срества која служе њеном крајњем циљу. Примарна еротичка снага јесте генитална функција; њен циљ јесте оплођавање.

У томе се састоји и тако се завршује процес пубертирања нормалних особа. Али нажалост тако не бива увек. Дешава се врло често да примат не припадне гениталној функцији, већ некој парциелној еротичкој компоненти: садизму, ексхибиционизму итд.; или бива често и то да пубесцент не успе да свој ерос веже за особе супротног пола, већ за особе онога истога пола коме и сам припада. Шта из тога следује можете и сами лако увидети: у првоме случају добићемо особе које по природи своје сексуалне конституције спадају у круг перверзних особа, у другоме случају добићемо хомосексуалне особе. Ви већ из тога видите каквим је опасностима изложен један пубесцент. Али то није све. Додајте томе још и то да од исхода пубертирања зависи и душевно здравље пубесцента. Један неприродно конституисани пубесцент наиме може се задовољити са својом непри-