Учитељ

Филозофско-педагошки значај психоанализе 9

родном еротиком, и то бива често. Али исто тако бива често и то да таква особа под нарочитим спољашњим околностима и специјалним унутрашњим условима може да оболи душевно, и то од најстрашнијих душевних болести.

Узмите све те опасности које грозе једној младој души, па се питајте, јесмо ли ми васпитачи подмлатка у стању да предупредимо те опасности или да их отклонимо, па ћете одмах јасно увидети величину педагошког значаја овог учења психоанализе. Али о томе ћемо, као што рекох, говорити у другоме делу. А сада ми дозволите да Вам пре преласка на топику психоанализе кажем још ово: сексуална конституција чини темељ целокупне структуре душе једнога зрелога човека; она је можемо рећи костур, скелет душевнога организма. Осим тога, или управо због тога, од те наше сексуалне конституције зависи наш став према друштву. Отуда постоји једно правило по коме увек можете познати особу која је по својој сексуалној конституцији неприродна, а то правило гласи: Когод је асоцијалан тј. у социјалном погледу ненормалан тај мора да буде и у своме сексуалном животу ненормалан. Али ипак има особа које су сексуално ненормалне, па су ипак у социјалноме погледу нормалне. То значи: социјално ненормалан човек мора да буде и сексуално ненормалан, али не мора сваки сексуално ненормалан да буде такав и у социјалноме погледу. Шта више има особа које су сексуално ненормалне, па су ипак у социјалноме погледу много савршеније него просечни сексуално нормални људи. То нарочито важи за хомосексуалне особе. То значи да се хомосексуални ерос може лакше оплеменити него ли ерос нормалних људи. Тај факат дао је повода извесним научарима, те су отишли у једну крајност, тврдећи да су хомосексуалне особе нарочити одбир људскога рода, шта више да оне чине нарочиту врсту створова који су виши од човека. Међутим то је претераност. Истина је да је међу великим особама било хомосексуализма, али је исто тако тачно и то да и међу хомосексуалним особама имаде бар исто толико неваљалаца колико их имаде међу нама нормалнима. Према томе тврђење да су хомосексуалне особе нарочити одбир људскога рода мора да се одбаци као једна заблуда.

То су основна учења психоанализе о онтогенези човека о којима педагошка наука мора да води рачуна. Друга њена теорија са којом се морамо упознати јесте њена топика, то ће рећи теорија о разним местима у души. Са гледишта своје топике психоанализа учи да се у човековој психи морају разликоватии три различите области. За те три области С. Фројд, оснивалац психоаналитичке науке, предложио је три назива која су данас у њој опште усвојена, а то су: оно