Учитељ

Култура и школа 33

Русо. Проучавајући његове списе, у мојим назорима је наступила промена. Русо ми је показао да оно, што управо чини човекову вредност, треба тражити у нечему дубљем него што је знање“.

Треба истаћи и то, да је нашем времену суђено као ниједном ранијем, да доживи моћ и немоћ знања и науке. Људи, који стоје на врхунцу науке, знају најбоље њене слабе стране, да много што шта у науци нема сигурног ослонца и увиђају да су нашој моћи за сазнањем истине постављене границе и да се у проучавању врло добро долази до тачке, која се не може прећи. Управо на крајња и најпростија питања наука не може дати одговора. Нико није продро у суштину ствари, нико, например, не зна везу између душе и тела, нити шта је у суштини душа. Ми сазнајемо ствари само у једном правцу, и ако би стварност претставили као какву куглу, онда је нашем сазнању приступачна само површина те кугле, а никако и њена унутрашњост. Свака тековина науке доноси собом нове проблеме, чији број уместо да се смањује, непрестано расте. Извор науке је неисцрпан, обим неизмеран, задатак бескрајан, а њен циљ непостижан.

При оцењивању субјективних вредности за образовање ваља се управљати по овим чињеницама.

Данас је. век рационализма, тј. искључиво практичнокорисног култивисања разума, названог здравог људског разума. Човек 19 века и нашег времена придаје разуму одвећ велики значај, пошто је њиме успео да завлада природом и постигне велике материјалне успехе. Може се рећи, да данашњи човек обилује од хипертрофије разума, јер се је његов мозак прекомерно развио, привукао себи остале духовне силе и смета њиховом развитку. Ово је потврдио и Достојевски, генијални познавалац људске душе. У роману „Идијот“ главни јунак, кнез Мишкин, јесте личност, која интелектом стоји испод просечних људи, које“ Достојевски описује. Али ма да ради искључиво из интуиције и инспирације, опет Мишкин стоји високо изнад свих личности у роману и најбоље погађа истину, да не треба очекивати спасење од интелектуалне, већ од православне Русије. И Француз Сувестр у својим приповеткама „На Камину“ каже: „Ако се развија само разум, онда је он сличан дрвећу у шуми, које не може да пружа свој корен, а да не посише све око себе“.

Задатак разума јесте да регулише духовне радње и може се упоредити с путоказом, који путнику казује пут, не дајући му и снаге да иде. Мли пак са шеталицом на сату, која регулише његову машинерију, али је и не покреће. Радњу разума треба сматрати као сазнање из друге

Учитељ 8