Учитељ

Народне игре 35

човек формира по туђем узору, да би дошао самом себи, већ зрео човек треба да помогне да би млад човек у себи савладао хаос. Другом се може помоћи да ради, али нико не може место другог радити. Исто вреди и за образовање (Сократов метод).

Да завршим. Из свега овде реченог главни задатак школе није искључиво образовање разума. Читање, писање, рачунање, познавање домовине и њене историје, изучавање природе и остала знања и вештине красне су ствари, али оне треба да су прожете морално-религиозним духом. „За мене је најсавршенији онај човек, који истом руком, којом пише Ифигенију, меће себи на главу победнички венац у олимпијским играма“ каже Еврипид. Грчка реч „калокагатија“ означује лепоту, доброту и ваљаност уједно. Јединство и хармонија духа и тела, остаје вечити идеал, чијем остварењу треба да тежи школа, као најважнији културни чинилац.

Крста Јонић

Народне игре

Народне игре код нас и на страни. — Естетски, хигијенски,

етички, васпитни, туристички, социјални, економски, умет-

нички, научни и национални значај скупљања и неговања народних игара

Пред нама је нова збирка народних игара за виолину.)“) Приређивач, г. Владимир Р. Ђорђевић, познати композитор и скупљач нашег народног музичког блага, осврнуо се у Предговору на разлоге и побуде које су га навеле да сада објави ове пробране мелодије за игре. Те су побуде, као што се може очекивати, општа поплава туђинске музике, и жеља да се такво стање поправи. Г. Ђорђевић даље каже: „У овој збирци сам, уз мелодије које се само свирају, додао и оне које се могу и свирати и певати. Ово сам учинио из више разлога: прво, да сачувам од заборава дивне текстове ових игара, друго, да пружим могућност да се игра и тамо где свирања нема, и најзад треће, да пружим свирачима Циганима праве текстове песама које они уз пратњу музике певају.“

Колико значи појава овакве збирке у данашње време и колико се осећала потреба за њоме, излишно је нарочито наглашавати. Музичари ће рећи своју стручну реч о њој, а ја хоћу да поменем само то да збирка већ и квантитативно пружа много, јер садржи сто двадесет пет мелодија за игре. Почиње

1) Српске игре, приредио Владимир Р. Ђорђевић. Београд 1933. 3%