Учитељ

Народне игре 37

Ми пуштамо да ствари иду како иду, — и ако је већ крајње време да се обрати пажња и на овај део наше традиције. Јер друге народне умотворине, поглавито песме, приповетке, мелодије и шаре, имају већ у велико своје скупљаче и тумаче, а народне игре још нису довољно привукле на себе пажњу; нарочито се на њихово неговање у Београду, у друштвеном смислу, све више заборавља.

Међутим, народне игре су тесно везане за народни живот као и народни обичаји, народна ношња, народни везови, народни орнаменти. Оне су народу исто тако блиске и драге као и народне песме, народне мелодије и друге народне умотворине. И оне потичу из чистог заноса, велике раздраганости, свечаног расположења, изузетног култа. Али пре свега и више свега „народне игре су манифестација животне ра: дости, младалачког полета, виталне снаге, телесног и душевног народног здравља.

Због свега тога главни предмет овога чланка биће народна игра у ужем смислу, световна игра.) Додирнућемо се мало и дечијих игара, у колико потреба буде захтевала. На религиозним, витешким и забавним играма, на играма духа, играма за добит и играма бића, што све скупа чини народне игре — нећемо се сада задржавати.

Покрет за неговање народних игара код других народа јавио се већ поодавно. Познате су шпанске, руске, маБарске, чешке, пољске, румунске народне игре итд. После рата је овај покрет добио шири замах и већи значај, — нарочито код омладине. У Немачкој омладинске организације Птице селице (М/апдегубое]ј) и Савез омладине (Јавепађивд) подешавају живот према старогерманским узорима, негујући здравље у природи. Птице селице развијају љубав према својој раси, народу, традицији, прошлости, и теже да створе на националној бази духовну и телесну културу. Птице селице носе са собом гитаре, и на њима свирају само народне песме и игре. На једном школском концерту у Берлину видела сам ученице гимназије како са оскудном грацијом али са великим одушевљењем, играју немачке народне игре и прате их песмом уз гитар.

Чеси своје националне игре тако исто не напуштају. Сви се још живо сећамо са каквим су полетом играли на Соколском слету у Београду Чешку беседу. Што је за похвалу, они ову игру шире и изван граница своје домовине. Пре рата је нарочито била раширена.

1) () том предмету, бамо у мањем обиму, говорила сам о Св. Сави, у Другој женској гимназији у Београду, и на радиу, 15 марта ове године. Светосавски говор је објављен у Гласнику професорског друштва за март месец под насловом: О значају народних игара.