Учитељ

Број и рачунање 119

немачких методичара о суштини броја, нагињући, сасвим природно, онима Хербартовог правца. Г. Сима Јеврић, насупрот овоме, изнео је мишљења и схватања методичара посматрача, заснивајући своју теорију на огледима изведеним и утврђеним експериментисањем у школи са ученицима и на рачунаљци, коју је он конструисао на принципу посматрања бројних слика.

Наша је намера овде, да дамо опширнији преглед мишљења и схватања постанка броја и његове суштине и том правца бројача и правца посматрача.

По питању шта је то број, Хартман је формулисао ових десет схватања немачких методичара:

1 Број је испрекидана (дискретна) количина (Уој2%, 1791).

2 Број је однос у ком стоји количина која се узима као јединица према другој количини (Ешегт, 1796).

3 Број је израз множине ствари једне врсте (Ујећћ, 1805).

4 Број је врста или начин слагања једне количине (јединице), којим се ствара друга количина (множина) (ТЕралић, 1822).

5 Број је израз одређеног степена разноликости наших представа или израз одређене множине-количине (У1ез, 1844).

6 Број је оно, што одређује множину једнородних ствари (Вајлег, 1860).

7 Број је појам множине једнаких величина (Ттарре, 1868).

8 Број је представа чисте множине, која понављањем произилази из јединице (Катбју, 1872).

9 Број је одређена множина мерена јединицом (5 Јет #1591).

10 Број је множина мерена јединицом (Вгеппет, 1592).

У решавању суштине броја, као што напред наведосмо узели су живог учешћа и филозофи. Од немачких нарочито Кант, који је стао на супрот мишљењу великог и највећег филозофа старога века Аристотела (384—822 пре Христа). Кант је сматрао број као претпоставку времена, то ће рећи као производ искуства. За простор и време он вели да су чиста опажања а рпоп, независно од искуства, пре свих искустава, те нису ништа друго до услови могућих опажања и то: простор за спољашња чула, а време за унутрашње чуло. Чиста слика свих количина (дџапфолши) пред спољашњим чулима јесте простор, а свих предмета уопште јесте време. А чиста шема количине (уџапшан5) као појам разума јесте број. То је представа, која се занима сукцесивним сабирањем од једног до једног (нечег једнородног). Дакле број није ништа друго него јединица синтезе разноликости једнородног опажања уопште.