Учитељ

Број и рачунање 124

Први одговор гласи: Број је нешто што стоји изван и изнад ствари, нешто што се не ствара, неприступачно, вечито. Он је праоснов ствари, стваралачки узрок, који оживотворава спољашњи свет и у исто време је закон, коме су потчињене све појаве овога и по коме оне постају и нестају, одржавају и мењају. Он је најзад оно тајанствено нешто што појавама чулнога света позајмљује стварност, битност, реалност. Зато је Питагора, који је развијао ове мисли, број дефинисао кратко као битност (суштину) ствари.

Други одговор: Број је атрибут ствари као што је боја, облик и др. Он је нешто што стварно егзистира, али ништа што за себе постоји. Он није нека нарочита ствар као што то мисле Питагора и Платон, већ нека особина која пријања за ствари. Разум може ову особину да издвоји и за себе представи. Тиме разум ствара појам апстрактног или чистог броја. Како је ову мисао засновао и највише развио Аристотело у својим многобројним делима, то је Книлинг означава Аристотеловим погледом на суштину броја.

Трећи одговор гласи: Број није ни ствар за себе, ни особина која пријања за ствари, већ облик нашег опажања и схватања ствари, и као такав он је нешто субјективно коме у спољашњем свету не одговара ништа стварно. По Канту је број „шема количине“, а по Шопенхауеру „чисто опажање. времена“, по Вунту и Сигварту „апстрактни облик дискурзивног мишљења“ а по Киршману и Волфу „једна од могућих врста мисаоног односа“.

Четврти одговор: Број је идентичан са стварима — он је множина ствари. Најзнаменитији заступник овог гледишта био је Д-р Еуген Диринг. По њему број је онај појам, који има своју реалну прилику у множини ствари. Сличне мисли изрекао је и Д-р Лудвик Бихнер кад вели: „Бројеви нису никакви апсолутни појмови, већ само згодна назначења за један или више предмета“. Овим речима утврђена је истоветност броја и ствари. „Један“ била би само друга реч за појам „нешто“ или ствар. „Два“ било би име за једну ствар и још једну ствар. „Три“ говорни знак за једну ствар и једну ствар и једну ствар.

У ова четири одговора дат је одговор уошните на питање шта је број у основи својој и по унутрашњој суштини својој. Книлинг опет ослањајући се на трећи и четврти одговор, даје чисто свој одговор овако: „Број изгледа најпре као нека множина или множина ствари. Тако два као једна ствар и још једна ствар, три као једна ствар и једна ствар и једна ствар. Зато нам изгледа да смо приморани да број индентификујемо са стварима. Али се при ближем испитивању јасно испољава, да се ствари, које сматрамо као број, налазе п у