Учитељ

172 Душан Ј. Јовановић

школа упознаје почетнике, него што је то случај са именом „стварна настава“, које је сувише опште. Области градива наставе 0 околини поклапају се, уопште говорећи, углавном са областима градива завичајне очигледне наставе (дом, двориште, врт, поље, ливада, школа, улица итд.). Како показују експериментално-психолошка испитивања и школско искуство, код шестогодишњег детета најмногобројније су и најтачније претставе о родитељском дому; према томе настава мора од њих поћи. Испитивања потврђују такође да се код деце овог доба не смеју претпоставити сигурна знања о осталим областима градива и да је дечји круг претстава уопште с великим празнинама и недостацима; настава о околини и очигледна настава стога је нужност која се не може избећи.

Стара очигледна настава је имала незнатне успехе и била је мало омиљена код учитеља и ученика стога, што је скоро искључиво обрађивана као настава са сликама, па и онде, где се лако могло поћи од стварности. Слике су — то је још важније — биле просечне вредности, неприродне и претрпане. Нова настава 0 околини мора се изједначити са наставом о стварности. Слике се могу искористити при понављању, а и да би се грађи дао оквир уметничке чари. Слика (као и реч, у неким још много горим случајевима) не може дакле заменити стварност. Како онда доћи до ње» Врло просто! Баш захватајући чулима и духом из саме стварности. А до ње се не може доћи седећи у клупи скрштених руку и посматрајући слике или, у бољем случају, поједине предмете отргнуте из стварности. Једини пут ка стварности јесу поучни излети, једини прави изласци у стварност. Настава о околини је, дакле, настава о стварности коју дете непосредно доживљује. За наставу о околини излети су од основног значаја. Само кад је реч о родитељској кући, о којој деца несумњиво имају најбогатија искуства и доживљаје, може се оставити да се деца без какве нарочите припреме изговоре о њој. Слободан обостран разговор између учитеља и ученика и ових између себе вади из дечјих душа све што знају о родитељској кући. За све остале области градива из наставе о околини потребни су разредни излети. Притом се посматране и запажене појединости не остављају случају. Учитељ увек има у виду одређен и јасан план. Деца имају, уосталом, баш као у разредној настави, стално право питања. Учитељево је дужност притом да свој план не губи из вида и да у великим, али сигурним потезима ради на његовом остварењу. Учитељ мора да зна да дечји интерес често избира путеве којим се не креће интерес одраслих и да према томе разради свој план у појединостима. Редовне наставе нема на излетима. Она је на њима ограничена на задатке и потстицаје учитељеве, посматрања и питања дечја, објашњења учитељева, кратка казивања о посматраним стварима или догађајима. У