Учитељ

Шнерсонова испитивања 189

стварања. Да бисмо потврдили правилност ових закључака навешћемо његов одговор на питање: Шта је то Бог»

Шта је то Бог2

Шта је то Бог» — ето о томе ја мислим већ неколико година. Ја сам мислио, мислио и најзад сам решио: Бог је невидљив, јер Га нико није видео и не види; али људи мисле о њему као о видљивом бићу. Али ја лично тако не мислим, јер знам, да је Бог невидљив и у току многих година дошао сам до једног закључка. А то је — Бог је љубав, а истинити Бог је у братској љубави. Ето шта је по мом схватању — Бог.

По методи ограничења

ЛИЛА, 8 год. 1. Мачићи

Три су мачета трчала по соби. Одједном су угледали у једној соби под креветом пар белих ципела. Мачићи су дохватили ципеле за беле пантљике и учинило им се да ће тамо бити меко и удобно. Они су дошли до ципела, Заиста, тамо је било меко, јер је дно ципела било постављено крзном. Али гле! Мачета је 3 а ципела 2. Како ћер Мачићи су мислили и решили, да млађи буду у ципелама, а старије да чува стражу. Мачићи су спавали до вечери а затим су изишли. Али су ципеле остале као драго место мачићи и сваки дан су овамо долазили. Замислите њихово изненађење кад су једном дошли до ципела а њих нема, а ствар је била проста. Мачићи су кварили ципеле, а газда их је сакрио. Мачићи су мислили да су их метли у другу собу и тражили су их, али их нису нашли и отишли су.

9. Жалба

Био је топал, летњи дан, 3 мачета су седела на прозору, који је гледао у башту и разговарали су. Наједном долете до њих тичица и стаде поред њих. Они су се упознали и стали су се тужити једно другом како рђаво живе. „Ах“ — тужили су се мачићи“ „како ми рђаво живимо, увек морамо да трчимо по собама и не смемо даље, ни у башту да изиђемо.“ Птичица се исто тако жалила: „Ах, ја још горе живим, сви ме вређају: људи, мачке и још много имам непријатеља“ Одједном је цвеће проговорило које је расло под прозором. Оно се исто тако жалило: „Како рђаво ја живим, мене кидају и мећу у вазе за украс, а мене то тако боли“. Одједном поче киша. Мачићи су побегли у собу и мислили су: како је добро што можемо бити у соби. Птичица је одлетела у гнездо и помислила је: како је добро, што могу да летим. А цвеће је мислило: да су ме откинули не бих сад киснула“.

Ове се фантазије одликују својим меким и нежним карактером. И код Лиле у првој фантазији мачићи „мисле“, али не зато да што сазнаду, већ због тога, како ће се разместити у две ципеле. Питање су решили, али не у духу одраслог, већ духу матерински нежне Лилине природе „млађи седе у ципелама, а старије чува стражу“. Појављују се слике које изражавају старање старијих о млађим.