Учитељ

Наличје ученичке самоуправе 165

а тинииит

„самовољне диктатуре“. Како се могу догађати такве појавег Код једног просвећеног васпитачког колегијума може се претпоставити највиша морална зрелост и подобност за беспрекорно вршење дужности (без икакве интервенције, ограничавања или кажњавања од стране претпостављене власти. Искуство нас учи да морална хармонија не постоји ни у заједници најбољих личности. Сплеткарења, злоупотреба поверења, завист, леност, несавесност, безобзирна борба за лично добро — то су узроци који ометају правилно функционисање самоуправе и код друштвене елите. Како се онда може очекивати морална благотворност од оне самоуправе која се даје у руке деци и незрелим дечацима»

Директор једне средње школе завео је по разредима ђачку самоуправу. Сваки је разред изабрао по три ученика који су се конституисали у дисциплински суд тако да је један био претседник, други пословођа а трећи члан. Суд је имао за задатак да се стара о реду и владању ученика свог разреда. Већ после два месеца осетиле су се међу ученицима трзавице, прегоњења и непријатељство. Разреди су се поцепали у котерије и запливали у лична разрачунавања. Наредне године изабрани су други судови али они су узели другу политику: целе године ниједног ђака нису казнили. Изгледало је да у школи живе идеални младићи чије је понашање савршено. Али није било тако. Кривице су постојале и сада, као и раније, али су толериране и заташкаване. Из онога што је напред речено није тешко погодити зашто је тако било.

. 5 Компромис

Наведени примери не морају нас ипак бацати у очајање. Ако омладина није вољна или није способна да диригује школском дисциплином, то још не значи да није способна за корисна и ваљана дела. Добровољна дисциплинованост никад није била нека нарочита врлина наше расе. Ми волимо слободу, и то по могућству самовољну слободу а дисциплину само утолико уколико нам је наметнута вишом влашћу. У накнаду за то ми смо оштроумни и марљиви, и ако нас неки посао нарочито интересује можемо га довести до савршенства. Савремена педагогика наглашава утврђену чињеницу да су деца по природи активна створења. Искоришћавајући ту активност ми ћемо поступити мудро ако их запослимо неким корисним радом. Под нашом контролом, уз увиђавно потстицање воље и снаге, ученици, како мали тако и велики, могу свршавати дивне послове. У интернату једне школе добили су бесплатан пансион неколико сиромашних а ваљаних ученика под погодбом да радом заслуже бене-