Учитељ

164 Др. Драгољуб Ђ. Петровић

Самоуправа је један облик етичког савршенства. Она претпоставља код лица, која су у њој ангажована, два пренмућства, и то: прво, високу свест о вредности моралног закона, и друго, чврсту вољу за делање по моралним принципима без икаквог обзира на неки интерес или личну побуду. Она значи: моћ самосавлађивања, савесност у испуњавању дужности, љубав према правичности, презирање ниских страсти, поштовање реда, угушивање дивљачких пожуда, способност за самопрегоревање, дакле највише етичке квалитете човекове. Пошто су људи несавршена створења, пуна страсти и прохтева, увек подложна греху и неваљалству, само“ управа је стално изложена могућности да се извргне у оно што не треба да буде. То је разлог што претпостављени државни органи никад немају пуно поверење према НИЖИМ потчињеним органима, те им никад не дају пуну слободу рада, већ их стално контролишу и ограничавају. Заједница не може опстати без јакога ауторитета, а ауторитет никад не може постојати у гомили једнаких индивидуа. И ђачкој заједници потребан је ауторитет наставника или директора ако не желимо да се дегенерише у разуздану руљу за задовољавање својих инстинката.

4 Примери

Наведимо неколико примера ради илустрације менталитета оних које самоуправа треба да спасе.

Ученик осмог разреда једне гимназије није научио задату лекцију јер је играо футбал. Верујући да ће га на часу наставник прозвати и питати о ономе што не зна, он је измајсторисао један трик: да би избегао слабу оцену узео је кармин и намазао свој нос, метнуо марамицу на уста па потражио и добио од наставника одобрење да изиђе са часа напоље и заустави тобожњу „крв која му је текла“. Цео је разред знао за превару овога дрског подвалаџије, али се ниједан ђак није усуђивао да открије његов швиндл. Заштор Зато што се сваки чувао да изгледа „издајник“ у очима другова.

Старешина једне школе је човек кротке нарави који не воли никоме да се замера. Он жели да буде добар шеф, а добар је сваки онај који допушта потчињеним службеницима да раде све шта хоће. Поред таквог управитеља наставници се распилаве, распоред часова се расклимата, школска дисциплина се разлабави. Рад у школи отаљава се као кулук. Али реакција може бити друкчија. Строгост и скрупудозност једне управе изазива код млађих чиновника жељу за критиковањем и омаловажавањем њених наредаба тако да ови раније или доцније створе заједнички фронт против

<=

аса ал