Учитељ

Дечији бројни појмови 218

зноликости специфично дечјег представљања бројева и операције с њима; 6) у питању ступњева, које показује развитак ових радња и садржаја код детета.

3 Због важности овога проблема мора се предузети психолошка анализа представљања бројева и рачунања и то упоредо код почетника и извежбаних одраслих.

4 Има да се утврди рачунска и математичка обдареност. Очевидно да се ово двоје не поклапа. Јер се обдареност у елементарном рачунању, да би се савладале четири врсте рачунања, ослања на памћење бројева и на асоцијативно-механичке психичке процесе, а можда још и на стварање рачунске аналогије. А математичка обдареност ослања се делом на моћ великог просторног представљања (геометријска обдареност у смислу оспособљавања за геометријске и стереометријске операције), а делом на способност за рад само са логичко-апстрактним бројним функцијама и везама функција (аритметичка, алгебарско-аналитичка обдареност).

За потребу поделе на рачунско-асоцијативну и на математичко-логичко-очигледну обдареност Мојман наводи ове разлоге: а) што се деле по самом индивидуалном развитку, а први претходе далеко и утицањем на њих иду још и даље и 6) што се деле и у индивидуалној обдарености, Има добрих рачунџија, а рђавих математичара, а има знаменитих математичара, који су рђаве рачунџије.

5 Да се утврде нормални радови детета за поједине године њиховог живота. Ово има опет двогубу важност, психолошку и чисто дидактичку: а) треба фиксирати у смислу науке о обдарености (Вте-5топ) нормалну рачунску обдаре ност за поједино доба живота, која се испољава извесним психичким радњама, као памћењем бројева, карактером бројне представе, логичким разумевањем бројних функција и т. сл; 6) треба означити за свако доба узраста нормалне школске послове у појединим рачунским операцијама и врстама рачунских задатака.

6 У којој се мери може применити код рачунске наставе карактер активног и спонтаног задобијања бројних представа и појмова и код радне наставе. Пемсћет је дао нарочито важне потстицаје за испитивање питања ове врсте.

По питању развитка бројних представа код детета, испитивања су дала три чињенице: 1 да се бројне представе у упоређењу са његовим осталим представама, развијају релативно касно; 2 да се развијају на основу бројања; 3 да с почетка имају карактер индивидуалних представа, да су дакле представе о броју предмета или радњама, па се доцније претварају потпуно у апстрактне брјне појмове и да се у исто време рачунање аутоматизира и механизира. Бројање, које деца со-