Учитељ

228 Мих. Н. Живковић

Упоредо са умножавањем иде и садржавање, као што смо већ напоменули, само потребно је, управо боље је и задатке давати из садржавања.

Примери за осмицу.

Ако једна овца вреди 8 банака, колико ће се оваца купити за 24 (32, 40) банака»

Решење: кад једна овца вреди 8 банака, за 24 банке купиће се онолико оваца колико има осмица у 24. (Овца је у овом случају осмица); у 24 има три осмице, зато ће се купити три овце.

Док се мала таблица множења не механизира служимо се израчунавањем. Да се сазна на пример колико је 8 %Х 5 поступа се овако: 8Х 2—16; 8Х 3==24; 16 -- 24— 40.

Изучавање мале таблице множења траје отприлике два месеца.

Једна напомена. Многи греше при писању множеника и множитеља. Произвољно им се мења место. На пример у овом нашем задатку 4 овце по 8 банака многи ће написати — из несмотрености — 4 Х 8==32. Међутим то не може бити. Не може и не сме зато, што сви знамо да се множеник пише на првом месту а множитељ на другом; и зато што се именовање множеника преноси и у производ. Ако остане овако како смо написали, онда резултат (и ако је исти број) не одговара постављеном задатку, јер је овако резултат 32 овде. Дакле, морамо написати 8 Х 4 = 32 банке.

У вези са овом напоменом осврнућемо се са неколико речи и на

Решавање задатака

Решавањем задатака ствара се извесна правилност и развија логика.

У највише случајева, колико сам имао прилике да видим и чујем, задаци се не решавају, него се обично рачунске радње није ниједно од тога. Међутим при решавању задатака нема нагађања: или ће ђак задатак решити и у њему одредити потребан однос бројева, или га уопште не може решити, што је знак да задатак није разумео. Ако наступи овај други случај, задатак се мора до ситнице објаснити и потом решити. Често ћемо провести цео један час у објашњавању неког задатка, али се то време не може сматрати за изгубљено, јер ће нам његово објашњење и решење послужити као сигуран ослонац за сличне задатке.

Дакле, при решавању задатака иде се једним сигурним и опробаним путем, јер се полази увек са једне солидне основе. Рачунска радња излази сама по себи из самога решења.

Навешћемо неколико примера.