Учитељ

258 Живојин С. Ђорђевић

граму већ још и ради брижљивог упознавања учитеља с њим. У току тога времена чуће се, без сумње, разна мишљења о њему, те ће се, може бити, открити и који недостатак који треба отклонити. Ово неће бити најмања добит једногодишњег (да кажемо) пробног времена.

П

Теорија о унутрашњој изградњи школе (Теорија наставног плана и програма) свакако је најважнији и најобимнији део теорије о школској организацији. Због тога се ми, иако предузимамо да говоримо о плану и програму, не можемо овде упуштати у њено детаљно рашчлањавање и приказивање. Ипак ћемо покушати да дамо скицу онога што је елементарно, основно у тој теорији. Тек после овога загледаћемо у наш нови наставни план и програм за основне школе ради утврђивања уколико он задовољава опште услове које треба и мора да задовољи ако хоће да је употребљив у сврхе којима је намењен.

Иако није свуда усвојено и употребљавано двоструко име „план и програм“ налазим да је погодно ако ни због чега другог оно ради лаког и брзог сналажења у ствари. Немци употребљавају једно име »Гећграп« што управо означава наш програм, док име за план (Уитдетагеј) не долази до израза у општем имену натписа. Французи употребљавају: »Р/ат, 4 би дез 6! ртодтаттез дез бсо1е5...« Њихов је план »гбрати от, ћеђаотатдајте де таћпетег Фетзећдпетет«, дакле исто оно што је код нас „план“ и код Немаца «9 ипаетаге!»,

Наставни план неке школе садржи попис наука и вештина (предмета) одређених да се изучава ју у тој школи, са назначењем броја недељних часова који се посвећују свакој науци и вештини у сваком разреду у коме се учи. У ствари то је једна табела предмета, разреда и часова чији изглед добро знају сви наставници. Ова табела наставног плана је, у погледу образованих добара с којима ради школа, устав који одређује која област образовних добара ће се употребити, када и колико времена ће им се посветити. Боље него мау чему другом у овој табели се огледа надмоћни дух који, по замисли, треба да влада школом. Наставни план стоји на уводном месту сваког наставног програма који и није ништа друго него само разрада онога што план носи у себи.

Израда сваког наставног плана условљена је извесним нормама чији је садржај одређен, с једне стране, школским законом који поставља циљ образовања и прописује предмете, с друге, добом узраста ученика и трајањем школе. У првом случају можемо имати наставни план хуманистички (националан) или реалистички (позитивистички, материјалистички), према томе којим предметима дајемо више места (само у