Учитељ

268 Живојин С. Ђорђевић

до сада непознатог предмета код нас (и у другом свету) „практична привредна знања и умења“. Име овога предмета не говори ништа одређено, те ми (а ни ко други) не знамо шта он треба да садржи, који предмет проучава та нова наука. Ми знамо шта је: рачун, веронаука, језик, певање, цртање, али ко зна каква је то наука или вештина „практична привредна знања и умења >! Неверујем да је изум сретан; не верујем да ће га ко копирати, као што неверујем да ће ући ма у који наш будући план за основне школе. Изгледа ми, на основу последње реченице 5 44, да му је пре требало учинити места у вишој народној школи него основној, међутим тамо га никако нема!

4. Распоред предмета по разредима и подела часова, дакле оно у чему смо уобичајили, с правом, да гледамо суштину образовања неког завода ниуколико не одговара захтевима о којима смо ми говорили у првом делу овог излагања. Ми мислимо, да распоред предмета и часова новог плана не одгоБара задатку наше народне школе онако како је он исказан у 85 1 школског закона; не одговара духу и потребама наше народне заједнице; најзад, није у сагласности са готово општим смером школске реформе у Европи.

Упоредан преглед старог и новог плана посведочиће најречитије нашу поставку.

1. Национално-хумана група предмета има у старом н. плану 48 часова; у новом 40; разлика — 8.

9. Реалистична група и рачун имају у старом н. плану 26 часова; у новом 35; разлика + 9.

3. Вештине у старом н. плану 24 часова; у новом 17; разлика — 7.

Укупно у старом н. плану 98 часова; у новом 92; разлика — 6.

Смањење часова национално-хумане групе извршено је у нар. језику 5; нар. историји 1; религији 2.

Тако велико смањење часова националне групе предмета (8) и вештина (7), а увећање реалија (9), даје наставном плану реалистичко обележје какво ми никада нисмо имали.

Ако је судити по свима до сада испољеним објективним и субјективним знацима наше покољење не иде у сусрет позитивизму и материјализму; духовни процес који се врши тежи супротно. Наш законодавац није усвојио позитивистичку наставну тенденцију. Кад он захтева да народна школа васпита омладину „у духу народног и државног јединства и верске трпељивости, спрема моралне и активне чланове државне и народне и друштвене заједнице“, онда он свакако не Поставља позитивистички циљ и не захтева смањење националне грађе а увећање реалија. Школски закон од 1904 који од народне школе тражи да „спрема за грађански живот, шири просвету и пи-