Учитељ

„Расно“ и „национално“ 301

8;

У нашем времену кад се чини, да идеја о братству и једнакости свих људи на свету триумфује; кад нам изгледа да је „интернационализам“ највећи и најздравији идеал човечанства, — баш у том времену избија готово на свима странама у најјачој оштрини, — проблем „националнога“ и „раснога“. Није то ни парадокс ни прост неспоразум. Ако појам „интервационалнога“ извучено из ужег марксистичког интерпретирања — из онога „материјалистичког“ и „економског“, онда ће он значити и оно о чему смо напред говорили: нивелација и унификација људских „родова“ и „врста“. А да ли је то могуће» За нас је „интернационализам“ у овом смислу немогућ, неостварљив. Неће никада бити могуће у свих људи створити један менталитет и једну идеологију. Мистика је кад се каже да се сви народи могу слити у једно море људства. Утопија је проповедати апсолутну једнакост људи ма у ком облику и односу: економски, материјално, духовно-етички, итд. итд. То море једнакости било би море без буре, таласа, плиме и осеке. А култура и прогрес је сличан бури и таласима. Живот је у покрету, борби, у динемици, у утакмици. И у оном историјски тврдоглавом и љубоморном чувању „раснога и „националнога“.

Интегрална унификација — кад би се и могла остварити — значила би крај развитка. А то је укоченост и смрт.

9.

У свима манифестацијама „материјалнога“ и „духовнога“ мора се огледати и изражавати и оно што је специфично „расно“ и „национално“. Сваки израз духа и мисли треба да носи бгр донекле и тај отисак. Додуше постоје и општа, заједничка културна добра и вредности, али њих треба увек провући кроз призму и спектар „раснога“ и „националнога“.

Кад тога не би било, не би постојала национална литература, музика, сликарство, архитектура итд.

Национална култура не ствара се једноставним копирањем и пресађивањем туђих вредности по сваку цену из онога болесног „хипермодернизма“ без смисла и мере...

Постоји „религија земље и расе“ — прочитао сам негде — што значи да је једна религија за све — немогућност.

10.

Изгледа ми извештачено, снобистички и неискрено (да не употребим тежи израз) кад се каже да се, на пример, може свака музика разумети и уживати (чућете то најчешће баш од оних који су подаље од — музичког образовања).