Учитељ

496 Рг. Артур Либерт

тјезјо Чјесе гаде, а ЗКоја розјаје и зјуал »зКоја пегада 1 пезатозтатоз!«. То 51 его БПе пајсебсе 1 ропајКгиртје тапе, педозтас! 1 оразпози ршке 1 ргауо пезћуасепе редагоо зКе Теопје 1 Кпуо 1уодепе ргакзве и поуој гадпој # акбупој кон. Па зе и пеЧозтас! 1 Те оразпоз! јеси 1 Ђаг Чо убе гезетполгајц, око Кота тога пешпогпо пазтојан (еоге саг пагосио ргодибуијча озпоупо зуоје 1аћоф ке, гуаћ са пи Рипкаопа т ШИ гадпит Како агкаје, ргодиђ ијча : ђоце де ијис гјауш редагогцзк! рппађр, а ргаксаг пергезфапо ргоџсауајис! геопји 1 пјепе рппоуе, Котгојот 1 2дгилшт гадот и 5КоН.

ту. ргог. Ог. Збјерап Маб сем!

Универзалитет и дијалектика појма образовања)

Историја човечанства, кад је разумемо у њеном крајњем и највишем смислу, јесте историја саморазвитка људскога бића. У току тога огромног борбеног саморазвитка развијају се све урођене особине и способности човека иако то развиће нема један јасно одређен завршетак или један потпуно одређен циљ.

Оно што можемо да назовемо метафизичком дијалектиком људске природе, не зна за мир и за савршенство. Свако решење је само припрема за једну нову проблематику, свака победа је припрема за једну нову борбу, свака догма материал за једну нову критику.

Намеће се питање о дубљим узроцима овога беспрекидног развића. За ово развиће има више узрока, има их таквих који произилазе из теориске тежње за истином, таквих који произилазе из моралне тежње за одговорношћу, таквих који произилазе из естетске тежње за уметничким «стварањем, таквих који произилазе из религиозне тежње за посвећењем и спасењем и најзад их има таквих који произилазе из биолошке или виталне тежње за силом и влашћу,

Велико мноштво ових унутарњих битних тенденција човека чини да оно што ми називамо образовањем и васпитањем узима перманентно променљиви облик, под утицајем разних узрока.

1) Приступно предавање из Опште педагогије, које је одржао Г. професор Др. Артур Либерт гост нашега Универзитета у Београду.