Учитељ

Психологија читања 541

које индиректно запажамо, утиче као аперцептивни пострек из индиректне области за појаву репродукције акустичке слике речи.

Овај начин читања је обичан код читача, код кога читање није толико сигурно, колико је брзо. Овај начин нам се обелодањује често и погрешним читањем речи. До тога долазе деца нарочито неправилним поступком при настави читања. Прецизна испитивања показују. да ове погрешке произилазе из несигурних, непотпуних акустичких аперцепција речи, чија слова нису била акустички схваћена. Неким даљим опитима биле су утврђене субјективне разлике у аперцептивном акту. Из овога је поникло питање: да ли су ове разлике опште, тј. типичне или индивидуалне. Месмер разликује два типа читања: субјективни и објективни тип Субјективни тип је карактерисан 1) флуктуацијом фиксирања, знатном напрегнутошћу пажње, обраћањем пажње к садржини и тенденцији за субјективну интерпретацију и субјективну аперцепцију. Објективни тип се опет карактерише сигурним фиксирањем, малом напетошћу пажње, обраћањем. пажње спољном, т.ј. графичком изразу и најзад стварности и тачности. Неки даљи опити о одређивању типова читања нису у целини дали ништа темељнијег.

Врло важно је питање, да ли се процес читања читача почетника може ставити на исти ниво са читањем одраслог читача. То питање анилизирамо на тај начин, што упоређујемо поједине чинове у процесу читања почетника с процесом одраслог читача. Пре свега посматрамо оптичко опажање код детета. На основу искуства, добијеног опитима, може се рећи да дете оптички опажа облике пе само полагано, него и непотпуно (несавршено), те су уопште ти облици непотпуни. То нам јасно потврђује дечије посматрање предмета. Дете дакле не уме често пута запазити појединости предмета, мада посматра предмет. Последица тога је пак та, да дете напросто не уме схватити појединости при једном утиску целокупности. Облици слова, која одрасли читач оптички од шале запази, могу претстављати неразрешљив задатак за дете. — Даље је важно питање како дете репродукује оптичке слике, којима се спроводи аперцепција слова односно речи. У том погледу можемо се ослонити на значајне резултате психолошког рада чланова нашег психолошког института, који нам доказује да су ове слике и недовољне и деформисане и пространо набацане, како то потврђују фотографски снимци престављених слова, који су цретежима изражени. Узмемо ли у обзир, да је оптичка аперцепција посматраних слова неопходно везана за репродуковање слика, јер ако немам дотичне преставе не могу одредити ни пра-