Учитељ

510 Ог. М. Ростохар

другим речима да ли их читамо на тај начин, што запажамо целе речи или то чинимо тако, што њихов утисак допуњујемо, одгонетамо, довољно осветљујемо, јер ми речи запажамо, и само директно и делом индиректно запажене речи можемо аксутички аперцеповати. На овим аксутичким аперцепцијама почива сигурно читање речи. Ако је то тако, онда хипотеза Ерман-Доџова губи од свога значаја, јер постигнути резултати нам процес читања довољно објашњују. Они нам доказују, да оптичке објекте можемо познати мада јасно не запажамо све његове делове у исто време, да речи дакле можемо познати и у том случају, кад део њихових слова запажамо индиректно, јер су индиректни утисци довољни да се изазове акустичка слика речи, којом оптички утисак целе речи аперцепујемо. Врло компликовани опити Кицлерови и Шуманови су показали, да је време процеса упознавања дуже него време објективно даних потстрека или другим речима процес упознавања слова се одиграва и после, пошто је објект престао. делати као пострек.

При схватању читања има неких нејасних ствари, које су биле узрок многих неспоразума међу заступницима појединих теорија.

У првоме реду није било јасно, шта значи упознати слово односно реч. Већ је било речено, да упознати објект, слово или написану реч још не значи јасно их видети, јер речи и слова упознајемо, и кад их јасно нисмо запазили. Даље треба знати, да упознати слово или реч може значити имати и оптичку и акустичку аперцепцију. Аперцепујемо ли дану реч оптичком сликом, то опет значи, да је упознајемо акустички. Најзад мора бити јасно и о томе, какву улогу играју ове аперцепције у процесу читања. Непосредна посматрања процеса читања као и резултати тахистоскопских опита, изведених са одраслим читачима и децом, показују да се оптичка аперцепција речи споји с акустичком аперцепцијом неких њених делова, што резултнра акустичку слику, којом је посматрана реч аперцепована и тиме упозната. Свакако репродукција акустичке слике речи може се извести под. разним психолошким претпоставкама: прво на тај начин, што се репродукција акустичке слике речи врши на основу акустичке аперцепције сваког слова. Тај начин репродукције је обичан код читача почетника или код оних, који се уче да читају речи страног језика. Друго, на тај начин што акустички аперцепујемо само неке делове целине речи, после чега се појављује акустичка слика целе речи, којом аперцепујемо реч, мада нисмо упознали све њене елементе, тј. нисмо аперцеповали акустичке елементе. Оптички утисак осталих делова