Учитељ

Психологија чишања | 509

је требала при сталном фиксирању објекта једним оком, упереним на средину траке, да посматра кад се са ивице појави објект који се приближује. Тако је утврђено, да можемо колебљиву кретњу очију ограничити на одређену врло малу површину, која се може назвати површина фиксирања. На фиксираној површини можемо јасно видом запазити слова. Размера те површине је од прилике четири и по до пет милиметара. Око фиксиране површине је поље нејасног виђења. На крајњој области т.ј. од прилике на удаљености од 25—930 см. од фиксиране тачке запажена је само боја траке, на којој се налазе слова односно речи. Онда долази област где су слова и речи запажени само као црне мрље. Та област достиже удаљеност од прилике 12 см. Иза ове области стоји даља, од прилике 4—5 см. удаљена област од средишта, где запажамо само делове појединих слова, на пр. л. као три црте, с као нека кукица, само слово је нејасно, те га не можемо распознати. Онда долази четврта област видног поља, где слова можемо познати и аперцеповати. Она захвата површину од 8—9 м. м. с обе стране фиксиране тачке. У њој се налази и поље јасног виђења. Поље индиректног виђења није исто. У разним областима тога поља различито запажамо објекте. Слова ближе фиксираног поља можемо још познати мада их не запажамо потпуно јасно као у фиксираном пољу. Нека слова можемо познати на удаљенијем месту области индиректног виђења, друга пак не, на пр. : 0 можемо познати на много већој удаљености него Е или ф или т. Опити су несумњиво показали, да је и област индиректног виђења поље, где се могу запазити слова и речи, Тт. ј. ми их упознајемо, мада их потпуно јасно не схватамо. И нејасни утисак слова може изазвати акустичку аперпепцију слова или речи. Слова у индирекном пољу запажамо својим начином, оно дакле утиче одавно пре тога, него што је било јасно запажено као аперцативни пострек. Из тога излази да и индиректно запажена слова могу бити правилно аперцепована или да је при читању довољан индиректни утисак, те слова морају бити директно фиксирана. За психолошку радњу опажања слова и речи је важно упознати се са суштином „опажања оптичког објекта уопште (опити на кругу). Опити су дакле показали, да наши видни утисци не обухватају само то, што у одређеном тренутку, т.ј. у тренутку фиксирајуће паузе опажамо, већ и то што смо запазили пре тога. Наши оптички утисци се не састоје само из стварних чулних утисака, већ је то целина стварних чулних утисака и трагова или резидија предходних чулних утисака, који се с непосредним утиском споје у квалитативно нераздељиву средину. Због тога је спорно питање да ли речи опажамо видом,