Учитељ

508 Рг. М. Ростохар

који се збивају и за време фиксирајуће паузе. Даље је утврђено, да при читању с разумевањем је време фиксирајућих пауза знатно веће него време свих покрета очију, То значи, да се о апсолутној фиксирајућој паузи не може говорити. Фиксирајућа пауза је дакле кретња релативно умеренија, ограничена на мању просторну размеру. Коначни резултат ових испитивања је био 1) да за време читања при мирном положају главе мењају се на правилан начин фиксирајуће паузе и покрети очију. Број ових кретњи зависи од дужине редова, од линеарне размере и од познавања текста. 2) Сразмерно у једном реду се налази 3—5 пауза. На простору између двају пауза налази се сразмерно 12—13 слова. 3) При читању лакшег текста уз повећану пажњу као на пр. при коректурама обухвата видно поље четири слова.

Ипак из ових општих резултата не може се извући много позитивног за правилно схватање психолошког процеса читања.

Питање аперцептивног поља при читању се обрће око Хелмхолцове теорије о знатној ограничености поља јасног виђења. Хелмхолцова теорија је у основи тачна. Ипак овде треба пре свега разликовати јасно виђење од тачног упознавања слова и речи, које почива у њиховој аперцепцији. Треба даље ризликовати при читању упознавање оптичког објекта од објекта акустичког. При брзом схватању редова запажамо пак све речи видом и тако их оптички упознајемо, т. ј. оптичком преставом аперцепујемо, али акустучки једва можемо аперцеповати неко слово и целу реч. Из тога излази, да је акустичка аперцепција речи процес, који захтева дуже време него што је процес самог упознавања оптичког објекта. Одрасли читач може у реду нормалног текста за пола секунде пак све речи, па можда и сва слова, видети и упознати, т.ј. оптички их аперцеповати (јер при новој експозицији реда за пажамо већ текст стране речи), што доказује, да речи стварно познаје. Ипак он не може ниједну реч акустички репродуковати, а исто тако не разуме значење речи, и садржина текста остаје му непозната.

Питање поља истовременог јасног виђења је ствар за себе, различита од репродуктивног и аперцептивног процеса. То разликовање је образложено резултатима опита, који су извршени у психолошком лабараторијуму Масариковог универзитета у Брну. Опити су требали тачно да утврде обим аперцептивног поља при читању и да тачније у њему ограниче обим јасног упознавања. Нарочитом справом, која служи за експерименте, померана су по траци за експозицију слова и речи од крајње ивице ка средишту траке, где се налази фиксирана тачка испитиване особе. Испитивана особа