Учитељ

Роман о учитељу 529

чини покушај да, као и Ранковић, уздигне учитеља на ниво јунака романа. Сретен је главна улога у „Лимунацији на селу“. С њим и уз њега дат је шири обим и пунија садржина једног учитељског живота, једне социјалне средине и маса чињеница и живих илустрација прилика и нарави. Али свим тим материјалом добро сређеним и компонованим Сремац је свесно, без скрупула, шенденциозно, вршио сугестије да се о учитељу мисли и суди онако како је он мислио. Он је наметао своје уопштовање, свој учитељски тип. За њега је сваки учитељ Максим и Сретен. Његово исмевање је ишло до сарказма и цинизма. Код Глишића. па и код Ранковића, видели смо оцршавање типа више на индивидуално-комичној и психичкој бази. Сремац даје свом типу много ширу основу. Учитељ је код других само личност, епизода, делић, индивидуални изражај. Код Сремца је учитељ и социјални изражај: он га посматра и као социјалног радника у свима односима — много шире но Лазаревић — као политичара фанатика и партизана на првом месту а и као културно-привредног чиниоца, једном речи као јавног радника.

· Отуда тип Сремчевог учитеља можемо назвати учитељ „полишичар“ или „слободар“. Како Сремац замишља то „слободарство»“ Да ли је потребно ради овог објашњења препричавати Сремца који је тако много читан и познат» Непотребно, без сумње, и ми ћемо с тога дати овде само извесне закључке.

Учитељ је могао бити смешан, комичан, „шерет“ и „подвалаџија“, „новатор“, неразумљив и туђ средини где ради. Могао је бити слабић као Гојко, перверзан као Љубица; несимпатичан и заводник као онај анонимни из „Школ. иконе“ црни ђаво, најзад — али да ли је заслужио да буде и објекат моралног мрцварења како је Сремац с њим поступиор

Кад већ није био срећан да се у новом добу и од реалиста продуби као продужење и развитак Максе из Шапчаниновог „Сањала“ — учитељ није заслужио да буде приказан као Максим у оном вулгарном смислу речи....

„Док је с једне стране (од режима) материјално — Сремац је с друге стране морално ударао по учитељу“ — у Сретену је — продужује даље Скерлић — Сремац нагомилао црте једнога глупака и будале“; његова дела су „производ болесних мозгова и неизлечивих кретена. Он је био Дон Кихот у горем смислу.“

За учитеља носиоца и пропагатора просвете и културе, апостола и раденика на културним лединама и крчевинама, запостављена и понижена често у неповерљивој и неразвијеној средини какво је наше село било — Сремац није имао ни једне лепе речи....

Учитељ 34