Учитељ

Роман о учитељу 585

била би један добар финале, ИМ ја се с овим слажем. Шта нас више интересује судбина Љубичинар Нека се она и даље дави у бари својих грехова и нека је намах заборављена и "остављена себи! Испаштање је најтеже у напуштености и усамљености. Међутим, шта је Ранковић хтео продуживањем романаг Да ли да Љубицу боље објасни, оправда или да је бар на крају начини симпатичнијом> Или да да мало дидактике... да буде кажњена за своје грехове; да и она осети бес љубоморе, да сама себи пресуди; да се, ваљда, самоубијством опере и збрише грехове» Ранковић је волео своје личности; он је саосећао туђе болове и за њега Љубица, без сумње, није оно што је за нас. Она је за њега била пуна идеала и ружичастих снова. Све, само не грешница... Разочарана, несхваћена, неправедно одбачена; Влајковим невертвом увређена и понижена... Разочарана мужевима, друговама, школом, животом... И њено самоубијство по Ранковићу личи пре на освету но на казну!.. Носећи и сам рушевине идеала у себи, Ранковић је волео све те порушене и промашене. Схваћена тако Љубица је ипак на крају добро прошла, незаслужено добро по нашем мишљењу. Јер — све нам се чини — Ранковић је пошао од једне недовољно психички документоване поставке. За њега је факат разочарења, изгледа, био довољан мотив за многе грехове, па и злочине. Он ће, додуше, појачати мотив разочарења и другим мотивима, на пример, сиротињом и бригом за родитеље, за братом, који се школује и коме треба новац. Све то, наравно, може довести до очајања, разочарења, па и до самоубијства. Али да ли су ти мотиви ипак довољни да објасне све њене грехове, њену нечисту и злу крв, њено понашање према Гојку, њен злочин, управо, према том човекуг.. Она се предаје за новац, станарину, да би уредно плату добијала — да примимо и то најзад. Мајка јој је потегла толики пут пешице, брат се злопати, отац кука и приговара... Они који Љубицу упоређују са госпођом Бовари заборављају да је у сличној ситуацији Ема умела одговорити бележнику Гојомену који је покушао да се гадно користи њеним финансијским тешкоћама. „Ви се бестидно користите мојим очајним положајем, господине! Ја сам за сажаљење али нисам за продају“... Ема је, жудна љубави, трошила и правила дугове. А наша ЈЉубица».. Најзад како разумети њено даље падање, које се креће филмском брзиномр Она прима огрлице, прстење, часоввике и пљеска од радости рукама као мало дете. И све у једној години: грех са писарем, брак с Гојком, побачај, љубав с Влајком, самоубиство итд. И да ли је сада све то довољно и психички тачно да би се та акта могла тумачити једноставно очајањем, резигнацијом, разочарењем, психичким манифестацијама па и сиротињом, ако хоћете» Или тумачење