Учитељ

Домаћа књижевност 595

су социологија и психологија по Адлеру једно исто. Код њега су помешане социолошке, педагошке и психолошке чињенице. Он их не одваја. Зато он испитује који су чиниоцу утицајни на формирање карактера: он овде узима не само педагошке моменте у обзир, него и психолошке и социолошке. Он и његови ученици узимају пет услова који су утицајни за образовање личности: 1) телесни састав детета, 2) социјални и економски положај детета, 3) пол, 4) породична констелација и 5) васпитање. Већ сама означења ових фактора звоне јасно педагошки пре свега, а затим — социолошки. За оснивача индивидуалне психологије резултати чулне психологије мало значе, јер Адлер хоће психологију која ће да уведе човека у 10знавање самога себе, које се до сад није могло добити довољно из досадање научне психологије. Адлерова индивидуална психологија тражи, дакле, Познавање човека: она тражи не само тачну дрогнозу, него и успешну шерапију. Познавање пи разумевање човека, које је до данас било само патент и својина великих песника и васпитача, политичара, журналиста и државника, сад треба да буде општа својина свих образованих људи. Његову индивидуалну психологију не интересује више како постају боје, шонови, шумови, позитивне и негативне паслике, оптичке обмане итд., — не, њу интересује човек као социјално и индивидуално биће: зашто човек овако поступа а не друкчије; затим покушава да предвиди понашање једног датог човека у једној будућој ситуацији. За овим Адлерову психологију интересује како ћемо на једног човека утицати плански у извесном правцу. Као што видимо Адлерова психолошка расправљања преливају се у педагошка и социолошка. Ко узме ову његову преведену књигу да разгледа ма и само преглед садржине, одмах ће се уверити о нераздвојној вези између ове три науке, које их он стапа у једну науку познавање човека. Затим Адлер и његови ученици, што је врло важно, не одвајају ни асихопашологију и пспхошерапију. Досадања психологија није ни речи имала о нервозности и психози, о хистерији, о разним душевним болестима, док све то налази велико расправљање у његовој психологији, јер он полази сасвим правилно да је потпуно здрав и нормалан човек реткост и управо немогућност, те се зато о свима тим појавама мора расправљати у науци о познавању човека. Ово су до сад били непознати натписи у досадањој психологији.

Адлер је истакао да код сваког човека постоји увек један циљ, једна водећа живошна линија, са које се и помоћу које има се посматрати и тумачити пео живош једног човека. Разумети једну личност значи по Адлеру схватити је иманентно као њен циљ који је постављен у детињству, најчешће несвесно. И тај се циљ спроводи кроз цео живот. Ово те-