Учитељ

Од невоље до узора 571

и по свом темпу; 2 код ученика се развија самопоуздање, свест о личној одговорности и подобност за правилну оцену о вредности рада и времена; 3 учениково сазнање, стечено саморадњом, остаје његова трајна својина, а успех, постигнут после личног напора, производи задовољство које служи као поуздан мотив за даљи рад.

И тако далтонска настава, првобитно пронађена као палијативно средство за сналажење у једној школској неприлици, у току времена ишчаурила се у нов педагошки принцип, који треба да послужи наставницима као идеалан пример у њиховом наставном раду. Од невоље, дакле, уздигла се до узора који треба подржавати.

Да промотримо сада колико има истине у похвалама којима се обасипа далгонски модел.

О техничким и материјалним сметњама, с којима би се далтонски план морао борити у пракси, нећемо овде говорити, иако су оне велике и озбиљне. Свакоме је јасно да далтонски метод, који претпоставља уређене лабораторије, подесне библиотеке, богата учила, стручне наставнике, не може се успешно изводити у земљи која оскудева у добрим школским зградама и елементарним наставним средствима. Али то није све.

Далтонска школа се може сматрати као један облик радне школе, и као таква она види тежиште школске реформе у разгранатој примени принципа саморадње. На саморадњу се полаже велика пажња поглавито из два разлога; 1 зато што се њоме најбоље развијају духовне и моралне способности васпитаникове; 2 што се умни капитал, задобивен сопственим трудом, не може тако лако изгубити као пасивно знање, присвојено несигурним памћењем.

Ми сматрамо да свака разумна настава, која научно градиво обрађује по савременим дидактичким начелима, мора развијати дечји ум. Далеко смо и од помисли да је данашња настава беспрекорна. Напротив, не може се довољно нагласити да је настава у савременој школи у највећем броју случајева вербалистичка, мртва, сувопарна и конфузна. Али и кад се то призна, не може се оптуживати да она ученике заглупљује и дегенерише, како понеки противници воле да је омаловаже. Безбројне генерације, које су у данашњем школском систему одгајене и образоване, показују солидан развитак својих умних снага, и сасвим је невероватно да би далтонска школа могла направити од њих савршеније личности. И данашња старинска настава пружа ученицима пуно могућности да се умно развијају ако само желе да се развијају. Ко је лењивац, неће ни у радној школи просперирати, па макакав се метод употребљавао. Што се тиче заборав-