Учитељ

Психоанализа 609

Ту разлику Цвајг описује овим речима: „Стара, префројдовска психологија, утонула у идеологији надмоћи мозга над крви, тражи од појединца, од образованог, цивилизованог човека да своје нагоне сузбије разумом. Фројд одговара чисто и јасно: нагони се уопште не могу сузбити, и површно је мислити да их више нема ако се потисну, да су за свагда ишчезли“ (стр. 16).

Погрешка раније педагогије, недостатак друштвене етике која је доминирала целим једним столећем, а која се још увек бори о првенство, била је у лажном уверењу: да се нагонски живот може свладати пошискивањем од стране разума, или просто избегавањем да сео њему говори. — „Само свету одвраћати пажњу од полног, па ће се на њ заборавити. Само говором не дражити затворену звер за решеткама морала, па ће се она већ припитомити. Само брзо, окренуте главе, пролазити крај свега што је болно — наставља Цвајг, помало жучно — правити се као да ништа није: то је у потпуности морални закон деветнаестог столећа“ (Стр. 11.) —

Уместо методе потискивања, затајивања и прећуткавања, Фројд захтева да се нагонској страни поклони више пажње, да се нагони разголите и на светло изнесу, јер њима може само онај управљати, вели с правом Двајг, ко их познаје, демоне само онај кротити ко их из дубине извуче и слободно им погледа у очи (стр. 17).

П.

Смело и поштено, после првих лутања и тражења нових стаза у области неурологије, Фројд ће истакнути два колико проста толико револуционарна принципа: принцип психички. несвесног и принцип инфаншилног сексуалишеша. На овим принципима саздана је целокупна зграда Фројдове психологије, који (принципи), кад се има у виду њихова простота, потврђују истинитост Шопенхауеровог тврђења: једноставност је знак генијалности.

Својим учењем о исихички несвесном Фројд разара заблуду интелектуалистичке природе: да је свесно и душевно једно и исто; да несвесно и кад би га било не може бити предмет научног интересовања; да је противречно, соттад:спо т аадјесто, узети несвесно као предмет проучавања. Поред свесног хтења, осећања, мишљења, постоји, по учењу психоанализе, и несвесно хтење, и несвесно осећање, и несвесно мишљење. Шта више, све свесне душевне појаве првобитно су несвесног карактера, и свесно није друго до један квалитет психички несвесног. „Овим на изглед безначајним преокретом — идеје од пресудног значаја касније изгледају увек просте и очигледне — мењају се све мере у Учитељ 39