Учитељ

610 Данило Вукајловић

душевној динамици. Будућа историја духа убројиће вероватно овај старалачки тренутак у оне велике тренутке од светског значаја који су, као код Канта и Коперника, једним померањем угла посматрања, потпуно преиначили схватање свога времена“ (стр. 42).

У омашкама“), за које префројдовска психологија није знала друго рећи до да су то ствари случаја или последице душевног умора; у сновима, који су за већину психолога пре појаве психоанализе претстављали један низ слика без сврхе и смисла, „један атонални дисонантни одјек нервних титраја“ и ништа више; и у многим другим сличним изразима душе — које ранија психологија није сматрала вредним научног интересовања — Фројд, творац психоанализе, гледа чињенице од првокласног значаја, како у теоријском тако и у практичном погледу.

Ко жели да се увери у егзистенцију психички несвесног, као и да увиди његов однос према психички свесним појавама, нека обрати пажњу на погрешке — омашке које чини у говору, цртању, писању, ко жели да чује онај чудни говор несвесног, нека се позабави својим сновима који ни издалека нису нешто без реда и значења; увидеће да су они израз наших најинтимнијих жеља и прохтева који су остали незадовољени и као такви од свесних фактора потиснути у потсвест. „Тек са Фројдом после две или три хиљаде година сан се опст позитивно оцењује, вели Цвајг, као огледало судбине. Психологија дубина поново налази да има реда тамо где други држаху да је само хаос и неред: оно што се њеним претходницима чинило лабиринт без излаза и циља, — за њу је уга герта, главни пут који спаја несвесни живот са свесним“ (стр. 51).

Пешхоанализа не признаје никакву случајност у области душевног збивања, Сваки потез наше душе мора имати смисла, сваки покрет наш мора бити мотивисан: свесно пиле несвесно. За то двојство, за ту двострукост нашег живота, дофројдовска психологија није ништа знала. „Доле у потсвести смо, вели Цвајг, своја целина, некадашње и садашње, архајски остаци једног већег Ја везаног за природу, док горе на јасној, оштрој светлости само смо свесно, временско Ја“ (стр. 53). Уочити смисао оних подземних титраја душе, значи упознати оно што је најприсније и најбитније у нама.

Заједно с Бројером, испитујући природу и узроке хистерије, Фројд је установио: неурозе и већина душевних поремећаја настају услед свесног спречавања и сузбијања нагона: при њиховом испољавању. Душевни поремећаји ове врсте као

1) Под омашкама треба разумети „нехотичне“ погрешке које чинимо у говору, писању, читању, дохватању ствари, и сл.