Учитељ
Психоанализа 613
могуће да и други уоче и признају једну истину, којој се из „моралних обзира“ није смело погледати у очи.
Биогенетски закон)по коме индивидуа понавља главне фазе у развоју кроз које је прошла врста, нашао је примене и у ранијој, дофројдовској психологији и науци о васпитању, али је он схваћен једнострано, површно, кад је био у питању развој духовног живота. Психоанализа међутим баца ново светло на детињу природу, откривајући у детињој психи архајске слојеве душе, и пружајући нове могућности за изучавање праисторије људског духа. „Све што је човечанство давно одбило од себе као некултурно, вели Цвајг, уживање у убијању, родоскрвност и силовање, сва та мрачна застрањења његовог живота у хорди, све то још цепти као жеља у детињству, том праступњу човековом; свако мора симболички поновити у своме етичком развитку целу културну повест човечанства“ (стр. 86).
и
Истакли смо да је Фројд у заједници с Бројером — насупрот учењу ранијих неуролога — доказао да неурозе и психозе могу бити психогеног порекла. То откриће захтевало је од његових проналазача и нов поступак у психотерапији: болест која је изазвана узроцима психичке природе, ошклониће се непосредним деловањем на болесникову душу, која у овом случају једино долази у обзир.
Душевни поремећај, то је Фројд рано увидео, резултат је сукоба свесних и несвесних фактора у нашој души, при чему несвесно јесте стварни узрочник болести.
Сукоб настаје у оном тренутку, када се наше нагонске и свесне тежње нађу пред запрекама, и када се као такве потисну ишли сузбију. Тај моменат значи зачетак болести, јер сузбијањем ми се не ослобађамо наших жеља, — оне одлазе у потсвест, да се у виду симптома једног нервног оболењања поново појаве у новом и за нашу свест страшном облику.
На пример: једна удата жена стално страхује од провалника који би могли да је нападну ножевима. Она услед тога не може да остане у соби сама, јер јој се чини да ће сваког часа угледати неког нападача и разбојника.
Анализа овог случаја — кога краткоће и јасноће ради наводимо — показује да је болест изазвана сукобом, који се одиграо у души дотичне особе пре њене удаје. — Она
1) Етпез! Неке! га је формулисао овим речима: оншогенија је кратка рекапитулација филогеније.