Учитељ

Психоанализа 617

М

Изнели смо, у главном, основне мисли психологије Сигмунда Фројда, која је још увек предмет интересовања у научним круговима, и која пре свега значи постављање и истицање нових проблема у области душевног живота. „Ја нећу да будим никаква уверења — ја хоћу да дам потстицаје и да уздрмам предрасуде, вели Фројд“) Оно што је велико у психоанализи дакле, то су нови проблеми које она истиче, дајући потстрека за рад у будућности у једном сасвим новом смеру.

Но и за ово кратко време од свог постанка психоанализа је постала више него психолошки правац, нашав примену у свим областима душевног живота: у педагогији пре свега, у медицини, у социологији и етици, у праву, у уметности и књижевности.

У задње време, изгледа, и код нас расте интерес за психоаналитички покрет: пишу се и преводе појединачне расправе“), чују се гласови за и против, као и увек кад се јавља неко ново учење историјског значаја. Велика је добит, неоспорно, и превод „Уводних предавања у психоанализу“, — прво дело Сигмунда Фројда на нашем језику.

ж

У последњим својим радовима Фројд настоји да из психоанализе као науке изобрази једно универзално гледиште на свет, које треба да значи снажну обнову исихологизма и филозофије. Шта да се каже о томе» — Фројд је пре свега психолог и лекар. Као такав он је ненадмашан, кад се ради о тумачењу и осмишљавању појединачних душевних доживљаја — као и осмишљавању појединачног душевног живота у целини. Покушај његов међутим, да својим методолошким и принципским средствима створи једно филозофско гледиште, заостаје за оним што је Фројд дао као специјални научник. И сувише заинтересован појединачним дешавањем у људској души, спуштајући се смело до највећих дубина кроз. све слојеве несвесног, пресвесног и свесног Фројд је занемарио оне способности које одликују истинског филозофа; њему недостају: смисао за посматрањем појединачних чињеница са вишег становишта, као и она способност за узлетањем и стремљењем ка надличним, апсолутним циљевима. И с правом

1) С. Фројд: Увод у психоанализу, превео Др. Борислав Лоренц, Космос, Београд 1983, стр. 243.

2) Код нас је г. Др. Ник. М. Поповић, проф. Универзитета, дао најбоље. радове о психоанализи који су штампани у „Учитељу“.