Учитељ

618 Данило Вукајловић

Цвајг, пошто је изложио Фројдов покушај за стварањем општег погледа на свет, за психоанализу вели: „Она аналише, дели и раздваја, она показује свакоме животу свој сопствени смисао, али она не уме да хиљадама тих појединости да заједнички смисао“ (стр. 101).

ж = ж

Никаква случајност није да се књижевник, који нам је на јединствен начин приказао смисао стваралаштва Досшојевског генија“), највећег и најдубљег психолога у књижевности, никаква случајност велимо није, што се тај исти писац латио да нам после тога прикаже и Сигмунда Фројда, највећег психолога — научника данашњице, — творца психоанализе, — која је, као и психологија Достојевског у књижевности, поникла посматрањем и изучавањем душевно потиштених и поремећених.

Пишући о Достојевском, на једном месту Цвајг вели: „Не из докумената већ једино из свесне љубави да се његова судба описати“. И студија о Фројду, поводом које су настали ови редови, изгледа да је створена више из љубави према Фројду и његовом делу, мање из докумената које пружају Фројдови списи.

Нигде, у целој књизи, не помиње се ниједно дело Фројдово (изузев последњих Фројдових списа: Будућност једне илузије пи Неугодност кулшуре), изузев пар места, нигде се не цитирају Фројдове речи. Тако пише Цвајг, но уза све то читалац осећа, да је свака Фројдова мисао ушла у крв писцу, да их је он дуго у себи носио, и да их, пошто их је дубоко проживео, на ингениозан начин и са много правичног настојања износи на особен начин, као кад ствара своје властито дело. И Цвајг је тога свестан, јер вели: „Ући у крв, у томе се једино огледа пресудна победа једне идеје, — једино што можемо данас поштовати“.

Визионерски поглед, кад је реч о значају психоанализе за будућност, и истинска и свесна љубав према предмету који обрађује, омогућили су ДЦвајгу да напише најлепшу и најистинитију студију о смислу монументалних открића једнога генија, који се данас делимично признаје, делимично грубо и неправедно напада, али који је већ сад снажним замахом освојио будућност, — време које долази.

„Истраживати несвесно, копати у дубине душе помоћу нарочито одређеног метода, биће главни задатак психологије у двадесетом столећу. Уверен сам. да ће рад у томе правцу одвести до великих открића, не мање значајних можда од

1) Стефан Цвајг: Достојевски. Књижарница „Светлост“ Београд 1981.