Учитељ

Нова педагогика и њени прошивници 567

ловање су иловача, пластелин, кит, песак и зими сув снег. После тога у служби посматрања стоји мушки ручни рад: израда од дрвета, дебеле хартије или од метала (нпр. од жице).

Затим радна школа истакла је три социјалне форме рада: поред разредног рада, рад по групама и рад појединачни, што се стара школа није ни сетила. У овим трима формама радна школа остварује изврсно свој принцип према градиву, способности и симпатији ученика и другим околностима. Како све то иде, није место за расправљање овом приликом. Главно да се овде остварује саморадљивост, самосталност, која је главни принцип радне школе.

Они који су задојени архитектонски изграђеном системом Хербарт-Цилеровом (моралним карактером, етичким идејама, многостраним интересима, формалним ступњевима, културно-историјским ступњевима и т.д.) не могу никако да се помире с новим педагошким струјањем, које им изгледа расплинуто, неодређено. Тамо је заиста све уређено архитектонски и сећам се лепо пок. проф. Рајн-а, који је о томе на часовима с необичним одушевљењем говорио; али је још жив био после Светског рата кад су се темељи те његове „архитектонске грађевине“, како је он сам називао, почели рушити. Његови одушевљени ученици, којих има по целом свету, потпуно разумљиво, као што је напред речено не могу да се помире са новом педагогиком, која се тако рећи мало осврће на хербартијанску педагогику. Зато се они труде да нађу на сваки начин „недостатке“ новој педагогици: они проналазе да код ње нема јединства, да нема јединственог начела одакле треба да се изведе цела теорија радне педагогике. Они би хтели попут Хербарта, који је из циља васпитања развио целу архитектонску васпитну систему, да се и ту мора тако нешто поступити. Њихове замерке стоје под утицајем дивно смишљене Хербарт-Цилерове педагогике, која распоредом градива привлачи свакога. Она је дуго времена опијала педагошки свет, али је радом Експерименталне психологије и експерименталне педагогике из темеља оборена. Лепе су бајке и митови, али су фантазије... Стварност је потребна...

Да ли ће се она звати радна или активна или пак акциона, за нас је потпуно ирелевантно. То ипак излази на једно: суштина се не мења. Ако је израз „радна“ узан, нека се зове „активна“ педагогика. Израз „радна“ не обухвата само физичке функције, већ и највише апстракције, највише психичке актове, јер се физичко стварно не може одвојити од психичког.

Замерке које се чине новој педагогици у погледу неизрађеног система, немају довољно основа, јер ниједна наука није одмах постала готова грађевина. Свака наука мора да