Учитељ

636 Домаћа књижевност

Наша социолошка литература веома је сиромашна и скучена. Истина, социологија је још млада наука, која се и код најкултурнијих народа налази још у стадијуму научног формирања и изграђивања. Али ко би од наших људи, не знајући стране језике, хтео упознати бар најосновније проблеме лепе и интересантне социолошке науке, тај би узалуд тражио у нашој библиографији озбиљна научна дела из области систематске социологије. Г. Драгомир Иконић је овде попунио једну осетну празнину. Пре неколико година он је превео једно солидно делце Ж. Паланта под именом „Основи социологије“. Сада нам је пружио два тома „Социологије“ од Питирима Сорокина. По обиљу материјала, разноврсности чињеница и критичности идеја које садрже, ове две књиге Сорокинове претстављају малу енциклопедију социолошке науке. Да се успешно расправи или проучи неки социолошки проблем мора се претходно упознати и савладати велики научни материјал, којим социологија располаже. Сорокин је тај материјал прикупио, средио и проценио веома брижљиво. и савесно, и зато ће се његова „Социологија“ марљиво студирати и искоришћавати. Педагози и просветни радници наћи ће у њој пуно потстицаја за размишљање о своме културном раду и пуно сугестија за процењивање својих васпитних резултата. Из наведене литературе неких књига које су се недавно појавиле већ се види да се Литирим Сорокин тражи, чита и консултује.

Пре неколико дана спојавила се из штампе ји друга свеска „Дипломатске историје Европе“ од А. Дебидура. Иу овој књизи има много више оног општег историјског градива него што би се на први поглед могло очекивати. Сва крупнија и важнија питања новије историје овде су савесно и објективно изложена и објашњена. Дебидурова „Дипломатска историја Европе“ није само за дипломате као што би се по наслову могло судити. У њој ће сваки просвећени читалац наћи обиље историјских догађаја и података који припадају општој историји новијег времена.

Својим одличним знањем трију језика, енглеског, француског и немачког, г, д-р Драгомир Иконић је у могућности да нам пружи ваљане преводе на које се човек може с поуздањем ослонити. Превођењем одабраних и признатих дела из литературе просвећених западних народа он је учинио велику услугу најпре оним читаоцима који не владају страним језицима. Њима је пружена могућност да се на самом извору упознају са крупним питањима садашњице која интересују сав образовани свет. Преводиоцу се мора одати признање утолико пре, што су његови преводи не само по садржини него и по обиму знамените духовне творевине. По-