Учитељ

_ О просвешној реформи 653

основних школа постаће ђаци средњих школа. Није свеједно за учитељске школе шта се ради у гимназијама, јер ће ђаци ниже гимназије постати ђаци учитељских школа итд. Наставни план и програм, и властити поступак једних школа условљавају се и условљавају наставне програме и планове других школа. Васпитни поступак такође. Није свеједно да ли ће се оно што се назива васпитање у ужем смислу у једној школи изводити на један, а у другој на други или чак даље и супротан начин, Те неједнакости и те супротности имале би најпре властито дејство на ученике. Зато је потребно истаћи „један педагошко-инструктиван надзор за све школе, који врше једна иста лица“.

Јасније речено: један школски надзорник (који наравно за то мора бити способан) и за основне, и за грађанске и за средње школе.

Виша педагошка школа

За вишу педагошку школу речено је да је створена ад ћок и ад ћопипет. И скоро да је тако.

Пре свега са том се школом није знало шта се хтело ни кад је стварана, а незна се ни сада са њом шта се хоће. Доказ што се до сада неколико пута препричавало да се измени или укине.

Министарство просвете има велике кубуре са апсолвентима који сврше њен виши течај. То нису и не могу више бити учитељи основаних школа, а нису и не треба да буду ни професори средњих школа.

То, Господо сенатори, у опште није педагошка школа. Она то није ни по наукама, које се тамо предају (јер је педагогија један од осталих предмета) ни по наставничком особљу (од којих ни једна петина нису педагози), то је господо као каква музичка академија, у којој нема музичара, у којој чак ректор није музичар.

Нечија нескромност, нечије амбиције и нечија нестручност створили су од те школе неку врсту филозофског факултета али другог или трећег ранга. А зашто тог Зашто поред већ постојећих факултета, на којима се наука добија из прве, а не из друге и треће руке, и који лиферују толико кандидата за наставнике средњих школа, да они по 2 године чекају на своје постављење. Зашто, велим, поред њих стварати нека друга или трећа, али не поправљена, него лошија издања филозофских факултета.

Рекао сам: педагогију као науку никако не протеривати са универзитета. Напротив, дати јој значај централне научне катедре на филозофским факултетима, с обзиром да филозофски факултети поред самосталне обраде разних наука, спремају још и наставнике гимназија.