Учитељ

Нови пушеви у земљописној настави 731

Ако се у излагању новијих, већ коначно усвојених 34мисли и начела, пође од најосновнијих, онда свакако треба најпре застати на принципу завичаја. Већ доста давно завичај је признат не само као основ земљописне наставе, већ као једно од првих начела за правилно организован наставни рад уопште. Сва настава, уколико је могуће, треба да полази од завичаја, да из њега црпе градиво и да се на њ ослања.

Завичај или место рођења и прве младости, за које је човек везан најнежнијим везама своје душе, игра неоспорно значајну улогу у развитку детета.

Овде се детету отвара богат околни свет. Свуда где се макне: у кући, у дворишту, у башти, на улици, у пољу, обасипље га безброј утисака. Тврђење да никаква настава не може да пружи толико претстава као завичај није без основа. Поред тога што су бројно јаке, те претставе одликују се нарочитом јачином, јасноћом и особитом трајношћу.

Овај миље детињства и ране младости има знатног удела и у осећајном, односно моралном животу детета. У породичној заједници, и ван ње, у односу са друговима и осталим особама, покреће се саосећање према другоме, буди се љубав и јавља мноштво разноврсних емоција вишега рада. Кроз породичну заједницу припрема се човек за живот у социјалној заједници. Ту он угушује свој егоизам, навикава се да индивидуалну вољу подређује општој вољи, упућује се на обзире према другима и вежба у навикама, које су погодне за живот у друштву.

Унутрашњи доживљаји, за које детету завичај ствара услове, заузимају дакле прво место у његовом душевном животу.

Све ове чињенице напредна школа узима најозбиљније у обзир и поклања им пуну педагошку пажњу. Налазећи у завичају непресушни извор сретстава за развијање свију дечјих снага, она га оглашује за незамењив фактор у васпитању и образовању духа. Отуда је дидактика новије школе завичајни принцип истакла међу прве наставне принципе, а завичајну наставу ставила на нарочито место.

Завичајна стварна настава, позната и под именом настава околине, чини не само почетак, већ треба да буде и средиште целокупне наставе.

Ова настава у прва два елементарна разреда потсећа истина на досадашњу стварну или очигледну наставу. Али су напредна педагошка гледишта употпунила и проширила како садржину, тако у њене циљеве. Садржину пређашње стварне наставе чинило је градиво из дечјег чулног света. Настава околине у савременом смислу, заснивајући своје захтеве на потребама дечјег духа, хоће да уведе дете у целокупни живот који је око њега и за који оно има живо интересовање. Отуда