Учитељ

Нови путеви у земљописној настави 733

Погрешно би било веровати да дете само собом познаје свој завичај. Искуство и дубљи поглед у ствари доказују супротно томе. Изгледа да човек најмање познаје оно поред чега свакодневно пролази. За дете се може то поуздано потврдити. Са својом лако покретљивом пажњом и својим површним посматрањем оно брзо прелази са предмета на предмет и то чини да му утисци о њима остају нејасни и непотпуни. Ако се не упућује и не вежба у посматрању пролазиће и доцније затворених очију поред најолижих предмета и појава.

Ова психолошка истина није се раније узимала у обзир. У томе и лежи разлог што се у практичном раду ишло обрнутим путем. Место да се полази од свога места, почињало се одмах већим целинама, као што су: округ, слив, па чак и цела држава. На тај начин деца су бацала поглед на многе појединости далеких места и крајева, а одвраћала га од онога што је уз њих. У школском раду, заснованом на новој педагошкој основи, тај пут је већ давно напуштан. Бега је нва“ менио други, на коме је, што је већ наглашено, полазна тачка завичај.

Досадашња настава земљописа, вођена стручним обзирима, остајала је увек систематски сређена, суха и школски интелектуална. Далеко од детета и од живота, имажа-је-у виду увек географски материјал и сводила се на изучавање географских појмова, речи и бројева.

Данас меродавно гледиште не полази од научних становишта, већ од детета и од практичног живота. Оно одбацује знање речи и имена, све мртво књишко знање и оно што нема везе са животом. Место тога хоће да изнесе детету стварни живот, онакав какав му се он приказује свакодневно у шареној разноликости.

У простору где дете живи јавља се то шаренило као разноврсне комбинације физичких, биолошких и друштвених факата, који дотичној средини дају извесно обележје. Ту је пре свега терен, више или мање карактеристичан. (ба перене ским и климатским приликама су у најтешњој вези биљке и животиње око детета. Оно их не само има пред собом, већ се и само њима користи као производима своје околине. Природном животу придружују се социјални односи за које деца показују нарочито интересовање.

Сви ти елементи улазе у састав наставе завичаја, ако она не треба да буде једнострано географска и ако треба да уживи дете у живот завичаја, да га духовно веже и сроди с њим.

Посматран овако завичајни круг, макако изгледао мали, пружа обилно много материјала. Од наставе се не захтева,