Учитељ

Развијање саосећања 723

у заједници. Зато се увек, ма колико појединости биле различите, говорило о двема врстама урођених нагона: о нагонима за самоодржање и о нагонима за одржање врсте; зато и писац, чије смо погледе малочас наговестили, такође говори о њима. Ми пак налазимо да је увек у питању једна иста активност, коју човек с рођењем доноси на свет и која чини могућним његов појединачни живот у заједници. Самоодржање без одржања врсте, тј. у ширем смислу без одржања заједнице, исто је тако немогућно као што је и одржање: Брсте одн. заједнице немогућно без самоодржања. Способности које човек доноси на свет при рођењу и које долазе. до израза у његовој првобитној активности омогућују несумњиво развитак у оба правца. Правац у којем развитак претежно носи обележје човековог појединачног ја ми смо више из техничких разлога означили изразом самоосећање. Развитак који човеку обезбеђује живот у заједници, без кога ни појединачни ни заједнички живот, ни појединац ни заједница, не могу постојати, означујемо ми на исти начин изразом саосећање. Ма колико обе врсте исте човекове активности изгледале супротне једна другој, ипак су оне израз једног истог недељивог живог бића, ипак се целокупни живот, и појединачни и заједнички, заснива на правилном односу између њих. Сагласност између самоосећања и саосећања једино обезбеђује хармонију у појединачном и заједничком животу.

Као што смо учинили при одређивању појма самоосећања, морамо овде истаћи да појам саосећања не садржи само ознаке оне врсте душевне активности која се назива осећањем већ и активност која спада у област воље и разума. С погледом на недељивост душевног живота ова напомена једва да је била потребна. Свакако да је овако схваћени појам саосећања много шири од уобичајеног, али то проширење по нашем мишљењу одговара искуству. Ми појмом саосећања обухватамо опет сва душевна стања у којима преовлађују осећања према другима, а даље излагање показађе. колико смо у праву кад то чинимо.

Симпатија, сажаљење, сурадост

Кад смо говорили о врстама осећања с педагошког гледишта, видели смо да се осећање симпатије рачуна у основна осећања и дали смо своје мишљење о ступњевима који се разликују у развитку основних осећања. Поменули смо још да неки разликују осећање симпатије од осећања наклоности. Овде ћемо, избегавајући понављање, допунити то излагање поглавито с погледом на педагошко поступање при развијању осећања симпатије, а притом ће се показати уколико се симпатија може разликовати од наклоности.

46%