Учитељ

784 Миодраг Машић

у главном граду државе. Ту се учитељство бори за слободу метода. Тај спор је понова решен. Његову слабу правну «страну расветлио је господин Ладислав Јаролимек, шеф народног школства у главном граду Прагу, који је доказао, да је уџбеник Сунашце потпуно правилно заведен и у сагласности са највећом учитељском организацијом. У учитељској организацији је па« на почетку школске 1933/84 год. изведена „револуција“, стари је одбор свргнут, а нови одбор је оштро иступио против уџбеника и против глобалне мотоде. Начин, кахо се водила борба, осудиле су три друге учитељске организације. Узрок овог неспоразума, који је углавном нездрав за децу која се уче, управо ове „узбуне испод школских прозора“, како с о њима правилно изразио Л. Јаролимек, налази се у нејасности правних одредаба: надлежна власт може заводити уџбенике, али притом према школском и наставном правилнику оставља избор методе.

Насупрот томе приврженици глобалне методе бране свој наставни смер разлозима, који се ослањају на психолошка и педагошка испитивања, на упоређењу резултата и на научне закључке уопште.

1. Ма да су различне теорије, које се односе на психологију читања, оне готово без изузетка потврђују глобално читање код одраслих људи. Психологијом дечијег читања у „елементарном разреду нарочито су се бавили поменути Оа1ез и Визуе! (Еипдатепја! Реафпо Нађ: , Џтуегзну ој Стсаго, 1929), који су филмски снимили очне покрете и мерили очне паузе код деце у почетном стадијуму наставе читања у седмонедељним размацима. Код немаца је нарочито студирао питање елементарног читања помоћу експеримената Артур Керн 156 пизеге Гегетећода псћно» РЕгеђоге !п В., 1931). Упућујем читаоце на његов спис, који пак наводи само немачко студирање психологије читања. Најважнија енглеска и америчка испитивања Керн не познаје.

2. Синтетичке методе читања су супротне данашњој теорији психологије детета. Дечије схватање је глобално, комплексно. Дете види делове само у односу на целину. Изговорена или прочитана реч преставља за њега структуру или „облик“ [безтанј]. Дочије мишљење је конкретно и мало диференцирано, као што је нарочито доказао УМегпег [Епшигипа што Фе Епћиекипозрзусћојовле, Ј. А. Вапћ, 1933]. То комплексно дечије понашање захтева, да му се прилагоди почетна метода читања која се мора заснивати на реченицама и речима, које имају за дете неко значење. Овај проблем с гледишта психологије облика [безјан рзусћојогје] објасниле и су нарочито пољски испитавачи госпође Јетекова и Гржетожевска зопзЕје Агсћропц Рзусћојорје, свеска 1, 1926].