Учитељ

О душевном развићу уопште 3

У науци се убрзо увидело да душевно развиће није само дело једног чиниоца, него да се морају узети оба чиниоца у разматрање, тј. да се оба чиниоца укрштају у току развитка. Не претставља, дакле, душевно развиће голо одмотавање једне урођене особине, нити је пак оно само чисто прихватање спољних утицаја, него је развиће у ствари рад оба фактора: и урођености (наслеђеност) и дејства спољних утицаја и вежбања. Стога Штерн у свом одличном делу Рзусћојорје дег Ећеп Ктдаћећ (стр. 26 и 27) каже: „Ни код једне функције или особине не би смело да се пита: да ли она произилази од споља или изнутра“, него: „Шта на њој долази од споља а шта изнутра“, јер стално обадвоје дејствују да се она појави, само по некад различним уделима једног или другог чиниоца у њеном развитку. Ако претеже у развићу урођени део, онда то Штерн назива „сазревање“ (»КеНипг«); а ако пак претеже утицај спољнега света, онда тај поступак назива „емпириско учење“. После Штерна ово разликовање учинио је и Кофка.)

Човек се рађа са извесним наклоностима, са диспозицијама за ову или ону радњу, које под утицајем спољнега света ступају у акцију, тј. постепено сазревају. Друге су диспозиције за ову или ону радњу готове и одређене: ове ступају убрзо после рођења и имају одређен смисао. Овде долазе рефлекси и ИНСТИНКТИ без икаквог вежбања, о чему је напред било речи. Они су урођеност која не припада само једном индивидууму, већ целој врсти. Али ни једне, ни друге диспозиције не почињу акције без утицаја спољнега света, што је дало повода емпиристима да тврде да све долази од споља, од емпирије. Али без семена не. постаје биљка, што рекао Штерн, потребан је, дакле, известан почетак, који овде претставља она урођеност, на основу чега се после све развија Са каквом брзином, са каквим квалитетом и у којем облику има да се развије биљка, то зависи само још од саме особине семена; али ова детерминација успева тек дејством сунца и воде, земљишта и ђубрења, заузимањем вртара, тј. од спољних утицаја.)

Кад је реч о развитку душевности код детета и човека, онда се мора говорити о растењу разних психичких категорија. Као што тело расте у величини и тежини, тако расте и душевност у садржини и функцијама за разне послове. Са растењем пријемљивости за утиске расту и изражајне снаге. Али све функције не расту код свих индивидуа једновремено и подједнако: код некога једне психичке врсте брже а друге спорије расту, што све зависи, као што је речено, од наслеђености (урођености) и средине. Зато је погрешка врло многих родитеља кад према развићу извесних психичких категорија и функција доносе веома брзо оцене о даровитости свога детета на рачун туђега детета, јер појава и развитак извесних душевних снага не почиње

7) Гге Огипаагеп дег рзусћес5сћел ЕшсКипе, 2 изд. стр. 28, 47, 93, 141, 187, 197 итд. 5) Исп. Штерново дело стр. 31 1=