Учитељ

76 Библиографија

мови интуиције и позитивизма. Дриш сматра, да се појмови интуиција и позитивизам не искључују, већ допуњавају. Интуиција је изаткана као нарочита. човекова способност да се брже схвате емпириски односи ствари и нема ничега, заједничког са Бергсоновим инстинктом. Повитивизам је по Дришовом схватању врхунац мисли, да је од мене сазнаван свет за мене реално (позитивно) постојећи свет. То се његово гледиште ближи погледима прагматиста. Џемса и Шилера. На крају првог дела књиге дата је карактеристика феноменологије и њене многознатности. Други део књиге расправља проблеме: анализе и синтезе, целине и циља, форми целине, целине и узрочности. Трећи део књиге бави се логичким проблемима, као проблемима сазнања, логике и психологије, појма бића и др. Разматрана су питања: вероватност и слобода, слобода и истина, сазнање и акција. Ово дело истакнутог немачког филозофа, занимаће: многе наше читаоце. — М. Д.

Вадозјау Тзапон: Тће Мабиге оћ ЕуП. Хем-уотк. — Аутор књиге је професор универзитета. Он покушава да у књизи, која заузима положај између академског рада и популарног излагања, покаже суштину питања које га занима. Поједини одељци ове књиге излажу питања како их схватају велике релегије света, затим се прелази на хришћанство средњег века, Паскала, скептицизам и теодицеју (Бел и Лајбниц). Даљи садржај је овај: оптимизам ХУШ века; бежање од цивилизације (Волтер и Русо); ђаво у новој поезији (Милтон, Бајрон и Гете); лирски песимизам Леопардија; аристократија без илузија (Алфред де-Вињи); Шопенхауер — основе и границе његовог песимизма; Хартманева филозофија несвесног и др. Писац своја излагања поткрепљује честим цитатима из дела аутора које наводи. — Оне, који читају на енглеском, занимаће ова интересантна књига,

Јоћп В. Маћзоп: Рзусћезеће Егхјећипд !т (гОћеп КтпдезаНег. Гегрие. Поменута књига је немачки превод популарне књиге познатог американског пеихолога-бихевиористе Џона Уатсона: »Рзусћојослса] Сате оћ Таталћ апа СКОа«. Као што је читаоцима овога листа већ познато, бихевиоризам је онај правац у психологији који метод у психологији своди на посматрање владања живога створења, тако исто и човека, као целокупност реакција које су приступачне пессматрању споља и које се изучавају без субјективно-психолошког тумачења. Иако, по мишљењу критичара бихевиоризма, овај метод веома упрошћава схватање душевног живота, ипак је он од интереса и мимо бихевиористичких студија не треба олако пролазити. — Сам Уатсон енергично настојава да психичко васпитање треба почети од првих дечјих дана. Метод васпитања који Уатсон пропагира помоћу условних емоција уошште, потпуно се подудара са методом израђивања условних рефлекса И. А. Павлова, руског физиолога. Али огледи И. Павлова, изнети у делу „Лекши о работћ болвших полушарји головнаго мсезта“ (М. 1927, Л. ГУ), показали су, да условна. драж, ако се примењује неколико пута без потпоре одговарајуће безусловне дражи, престаје да делује и условни рефлекс се гаси. Међутим у огледима Џ. Уатсона „условни страх“ остао је стабилан и без потпоре од стране безусловне дражи (јаког звука). Онда настаје питање: ако су Уатсонова посматрања тачна, онда се јавља дубска разлика између условних рефлекса И. Павлова и условног страха (према, животињама) Џ. Уатсона. Дубље изучавање ове разлике може унети озбиљну промену у учење Павлова о условним рефлексима и, може бити, показаће, да се развиће различних врста страха (и других емоција) у односу према предметима, који имају врло велико значење за самоодржање, не врши без учешћа, инстинктивних предиспозиција. И поред грубог упрошћења проблема и зада-

така у овој књизи, она ће многе научити да избегавају две крајности — сурсвост и сувишно мажење — и уопште све оно, што може ослабити активност код деце и убити им веру у себе и своју вредност. — Л. Н.

Методика, помоћне књиге и уџбеници

А) Домаћа књижевност

Јован М. Поповић: Неимари Југославије — Задужбина Велимиријанум.. Издање књижарнице Р. Ћуковића — Београд 1934. Стр. 424, цена 80 динара. — 0 својим великим људима сваки народ често има, не само много написаних књига, већ и читаве библиотеке. Они су његови творци, величине, идоли —-