Учитељ

ЏАТЕ Ј-УЧИТЕЉ

РЕРрАДО5ЗК! СА5БЗОР!5 Ј)ВОЗГОУЕМ5КОВ ЏСТЕЈ5К ОД ООРЏЈЕМЈА

ОКТОВАВ 1934 ВЕОВДРАРр 15 (49) аор. ВЕ. 2 ОрЕРрМ!К М!,16 2. МАЈБТОВОМ!С

ПСИХОЛОГИЈА И ПЕДАГОГИКА

Фребел и Монтесори

ОД Агр С. Хесена, проф. Универзитета у Прагу

Мој рад „Фребелђ и Монтессори“ публикован првипут у Ло! „Русскои школђа за рубежом“ а затим у немачком часопису „Гле Егдећипр“ (1, 65—99), изазвао је читав низ одзива, како од стране присталица Монтесори, тако и од стране претставника новофребелизма. На тај рад одазвао се и познати италијански педагог Б. Ломбардо — Радиче, писац неколиких истакнутих испитивања из психологије и педагогике ранога детињства. Све то даје ми право да се поново позабавим горњим питањем, тим пре, што се у последње време литература овога питања обогатила новим и врло интересантним радовима, како теориског, тако и практичног карактера. Ја ћу се постарати да у овом реферату извршим преглед нове литературе овога питања, која је мало приступачна нашим читаоцима. Јер ово питање је главно питање теорије претшколског васпитања. Наш став према Фребелу и Монтесори нужно је условљен теоријом дечје игре и њеном организацијом, теоријом коју ми отворено или скривено прихватамо. Савршеније формулисање суштине дечје игре, од онога у моме горе поменутом раду, претставља главни задатак овога реферата.

1

Суштина моје теорије игре може се изложити укратко у следећим ставовима!)

1. Игра је аномна човекова делатност и, као таква, она: а) не следује за циљем, који се већ одређено издвојио из самога процеса делатности и 6) збива се у стихији фантазије, тј. задовољава се простим претстављањем замисли у слици, не тражећи њено остварење у реалности. Супротно игри, рад је акција где

1) Детаљније излагање овога. питања види у мојој књизи „Основе педагоктике“, превод Мил. Р. Мајсторовића, гл. 8, стр. 65—101.

Учитељ с сеогеАА 5 Е

ЈУ