Учитељ

Фребел п Монтесори. 9

Међутим, одлучније од тврђења Герхардса који брани метод Монтесори, говори сама Монтесори. У трећем прерађеном издању свога главнога дела „Дом детета“ (П Мегоде деПа редасовгта 5сјепинса, Вота, 1926):=), које је, као што се види, остало Герхардсу још непознато, говори се супротно ономе, што је овај тврдио о Монтесори. Уосталом, судбина коју је ова књига доживела у своме последњем издању тако је поучна, да се на њој треба подробније задржати. Док се од првог издања добио одређени утисак неке свежине и младости, која још у себе није уверена и која још тражи свој пут у свету, ново издање чини утисак потпуног убеђења у победу и успех. На крају новог издања наведено сувопарно упоређење малог дечјег квадривијума (цртање, писање, читање, рачун) са дивном триумфалном четворопрежном колесницом старих Римљана, потпуно одговара сличном набрајању, у предговору, свих земаља и ауторитета који су признали метод Монтесори, па између осталих и папе Бенедикта ХМ, чији је апостолски благослов дословно наведен, као да се њиме увеличава целокупан тријумфални поход Монтесори метода. Да је и световна власт према њему благонаклоњена, то се види и из чињенице што су Монтесори вежбања унета у званични програм нижих разреда италијанских основних школа. Овај лак признања покрива у густом слоју ново издање Монтесори метода, те није онда ни чудо, ако је он и деловао мумифицирајући. Ко пажљиво прочита књигу, тај добија утисак даје Монтесори настојавала на томе, да потпуно изолује свој споствени метод од целокупног савременог педагошког покрета. Она сада потпуно кида све многобројне конце којима је њен метод био везан са педагошким и социјалним тежњама времена, што му је и давало тако много живота. Ново издање нигде не помиње чак ни име мис Летер, која је увела у дечји врт старање о природи и посматрање природе и, помоћу баронесе А. Франкети, показала тако велики утицај на првобитно Монтесорино схватање „дома дететовог“:3). Отсуствује признање фребеловских слободних игара, грађења, грнчарске вештине, слободног цртања; сва су дакле ова занимања потпуно истиснута „радом“ (Јауого) и „вежбањима“ (езегс121). Прекинута је тако исто веза са реформаторским покретом социјално-политичког карактера, која је у првом издању тако јасно изречена (у „говору приликом отварања дечјег дома у Риму“). Како сам тај „говор“, тако и сва социјално-политичка реторика која се на то односи (на пр. „епоха ослобођења пролетаријата“ и много друго, о чему Монтесори више не говори) избачени су из новога издања. Нарочито је то

12) Види о овоме издању рецензију Готбагао-Каате у 1Едисалопе Магопаје, 1926, 7.

15) О овој знаменитој жени, која је имала тако велико значење у судбини Монтесори и чији дух и даље живи у школи Га Моп!еззса, коју је она основала виде књигу од Ломбардо-Радиче „Аћепа Рапстша“, која је посвећена њеној успомени. — Сама Франкети налазила се под утицајем мис Летер (ГанНег), која је једно време радила у Берлину у школи г-ђе Шрадер „Резга10221-Егбђе]-Наиз“ коју је ова основала. На тај начин преко Шрадер-Летер-Франкети иде од Фребела до Монтесори линија непрекидне традиције.