Учитељ

108 Д-р Милош Ђурић

него онај који обухвата у себи сву људску срећу, а под тим разумевам слободу сваког појединца и целе отаџбине уопште, и богатство, и славу, и уживање светих светковина наслеђених од отаца, и спасење породице, једном речју: све најлепше што човек жели да постигне од богова“.

Велике панхеленске гимнастичке игре, олимпијске, које се играху сваке четврте (или по грчком бројању сваке пете) године усред лета, у алфејској равници код Дивове светиње у Олимпији, затим пштшијске, које се такође играху сваке четврте (или пете) године код Крисе на подножју врлетнога Парнаса, у славу Аполона, па немејске, које се играху сваке треће године у немејској равници, у славу Дива, и напослетку исшамске, које се такође играху сваке треће године близу Коринта, у славу Посидона, па музичке, које се играху у различитим градовима, нарочито у Делфима, Атени, Теспији, и у којима се надметаху песници, музичари, ликовни уметници, софисти, да рашире своју славу, — све те игре биле су највидније објављивање хеленске агонистике, која се доцније раширила у свима земљама што усвојише грчку просвету. Најсјајније игре биле су олимпијске. Што је извор-вода у природи, што злато у сјајном богатству, што сунце међу небеским телима, то су — каже Пиндар (01. 1) — олимпијске игре међу осталим играма. Беху посвећене богу Диву, који је победио Титане и Гиганте и све што је грубо и злотворно, да би створио бољи поредак на земљи, као што чини у истом смислу и његов син Херакле. Олимпија је прастаро културно место, као што то доказује голема множина вотивних дарова, који су ту дубоко у земљи ископани. У играма су испрва узимали учешћа најближи суседи елидски, доцније градови пелопонески, али већ од МГ века учествовала је цела Хелада заједно са насеобинама. Поред различних игара, и то: трчања, рвања и песничања, па рвања и песничања заједно, утркивања за четверопреге, двопреге или за јахаће коње, затим пентатла, тј. скупа од 5 вежби: трчања, бацања диска, скакања, бацања копља и рвања и, најзад, трчања у оружју, што је све трајало пет дана, ту су већ рано песници и писци читали своја дела, а уметници излагали своје радове. Лукијан нас извештава о сликарима који су тада излагали своја дела. Том приликом држана су и разна предавања. Исти Лукијан спомиње да је Херодот у Олимпији читао један део свога историског дела. Ту је рапсод Клеомен рецитовао Емпедоклову песму Очишћања; и док борави у Олимпији, Емпедокле својом појавом привлачи пажњу у толикој мери да се ни о коме више не говори него ли о њему“). Ту је Горгија, ученик Емпедоклов, са стуба Дивова храма говорио свечану, различним средствима раскошно искићену, беседу, и у њој Хелене опомињао нека се окане унутрашњих размирица, па „као награду за своје оружје да не одређују своје рођене градове него земљу варвара““). Једаред је на обалама Алфеја освануои софист 8) Диоген Лаертије УШ 63, 66.

4 Филострат, Живоши софиста |, 9, 4; Паусанија, Опис Хеладе МЕ 17,7, Х. 18, 7. Упореди и Плутархове Брачне прописе 43, р. 144 В С. | 5