Учитељ

118 Свет. О. Аврамовић

задржати на једном примерку: „Совјетска шкала“ од Др. Стевана Патаки. (Загреб 1934).

Ова књижица приказује данашњу Совјетску школу (свих врста и облика) у доста збијеној форми и прегледу са главним циљем, да укаже на Шенденције нове руске школе, која треба да значи један револуционаран скок и пуно одступање од традиционалног, историјског хода у науци о васпитању. У вези ове књиге ми бисмо дали извесна размишљања, далеко од намере да вредност књиге ослабимо или потценимо. Г. Патаки заслужује пуну пажњу читалаца, јер његова књига баца јасну светлост на линије новог совјетског васпитавања, до душе, на линије повремено кривудаве и изломљене, али ипак у свима правцима снажно, оштро и дубоко повучене.

Совјетска Русија интересантна је данас не само по својим концепцијама и решењима економско-социјалних питања и проблема, већ и по својим педагошко-филозофским схватањима и решењима. Као и у области привредног живота уопште, Совјетска Русија и у Педагогији и философији (као бази Педагогије) прави скок — како напред рекосмо — и сече континуитет у културно историјском развитку у ширем смислу. Русија би хтела да да нешто сасвим ново не само у Економији и Социологији, већи у Педагогији и Философији. Стара је истина да је школа, уопште, у свима историјским епохама била одјек и израз културно-историјских схватања и развитка у даном тренутку. А пошто се у Совјетској Русији стално наглашава да је тај развитак био погрешан, неприродан и асоцијалан, то њена школа мора да кида сваку везу са западно-европским културним традицијама, тј. да пође сасвим новим путем у изградњи своје пролетерске културе без наслона на рђаву прошлост, са мржњом на „старо“ и са вером у ново социјално царство на земљи без Бога и без оног сладуњавог оптимизма и идеализма, којим се радни свет тровао и заваравао још од Платона и Аристотела па све до данашњих дана... Кидајући тај културно-историјски континуитет совјетска школа, сасвим разумљиво, добија нов, револуционарни карактер у пуном контрасту према европској новој школи, која би хтела да се еволутивно реформише. Нова, европска реформна школа одликује се између осталога т.3в. „психологизирањем“ тј. тежњом да се чистим психолошким методама и анализама пробуди и проучи основа и функција васпитања и образовања. Нова руска школа сасвим одбацује „психологизирање“. За њу није од великог и пресудног значаја субјект (индивидуум) и васпитавање у нашем смислу речи, где се без етике и психологије не почиње и не довршава. Руска школа је одвећ (да не кажемо и искључиво) образовна од самога почетка, да таква остане кроз све ступњеве школовања. И сасвим доследно, негирајући психо-етичку основу и методе у изградњи и формирању карактера у знаку „старе“ културеи филозофије, — Совјетска школа тежи да школско образовање и васпитање Шехнизира за разлику од европске школе која не одступа никако од — ешизирања. Техника а не Етика — гесло је