Учитељ

130 Јов. П. Јовановић

Настава писања такође није довољно рационална, па се стога ни у тој настави не постизавају довољни успеси, какви би се иначе могли постизавати.

У обуци деце у писмености имају подједнаки значај и обука у читању и обука у писању, али се у нашим школама већи значај придаје обуци у читању. Сматра се да је читање главно, а пи сање споредно. Такво схватање ствари огледа се и при оцењивању успеха школскога или учитељскога рада од стране школских надзорника. Последица таквога погрешнога схватања огледа се у томе што не само ђаци, већ и одрасли људи, лакше и боље читају, а теже и лошије пишу, а за писменога човека сматра се онај, који с лакоћом и чита и пише.

Друга нерационалност у извођењу обуке деце у писмености је у томе, што се готово сви буквари израђују тако, да се по њима обука у читању и обука у писању изводе напоредо или једновремено, а то чини да се обука деце у писању не може изводити методски. МИ у извођењу наставе писања мора бити примењивано начело поступности у настави, а то је искључено кад се и једна и друга обука изводе једновремено, а по реду какав це ред писмена постављен у буквару, пошто један исти ред писмена није погодан и за обуку у читању и за обуку у писању. Начело поступности у настави налаже да се и при обуци деце у писању иде од лакшега ка тежем, и од простога сложенијем, али се то: може применити само онда, кад се обука деце у писању изводи одвојено од обуке у читању, јер ако није тако, већ се обе обуке изводе напоредо, а по реду писмена у буквару, онда бива то, да се деца обучавају да прво пишу тежа и сложенија рукописна писмена, као што су нпр. 3, ф, к, ђ, ж и др, а после лакша и простија као што суг, и, п, ш,т и др. што је очигледно супротно начелу поступности у настави.

То исто бива и онда, ако се обука у писању изводи и подвојено, али по истоме реду писмена у буквару, по коме се реду изводи и обука у читању. Извођење обуке у писању може се изводити рационално, методски и успешно само тако, ако се она изводи, не само одвојено, већ и по специјалноме реду писмена, који се израђује с обзиром на начело поступности у настави.

У нас је уобичајено још од пре пола столећа да се на обуку деце у познавању и разликовању и штампаних и рукописних писмена за свако поједино слово утроши по један час, па се то у нашим школама одржава још и сада. Међутим ако се добро проучи и упозна систем извођења елементарне наставе читања и писања Марије Монтесори, или систем по коме је израђен нови бечки буквар, види се да тако и не мора и не треба да буде. Марија Монтесори је у своме делу, у коме је изложила свој систем или метод за почетну наставу читања и писања рекла, да њени ученици после 6 недеља рада читају и пишу са толиком лакоћом, као и ученици Ш раз. у редовним школама. И нови бечки буквар израђен је у главноме према основним начелима у систему Монтесори. Главни основ на коме је израђен нови бечки буквар са-