Учитељ

172 Драгољуб Бранковић

одгоуогпоз!, тпас! озесапје роеђе да зе Хг.уџје ч Ког5| хаједсе 1 да јој 511.

А [а поуа зуезЕ Бгеђа да пат ђиде ршокахот и уазрфауавји Хепзке опЏадте и дићи поуог угетела. Типе ћоси да Кагет: деуојке зе Копзпо зргетаји ха ђидиспоз! ако зе уазрнауаји па пабп да се дапаз зшта и ргуот геди то штугбауан зуоје изубепе Ки штпе 7адаке. Џ #и зући шје доуођпо ако ти кон, гафота, Код Кисе... обНкијето опе орсебоуебапзке зЛе дЧића 1 гики једпако као 1 тиУкеппа, уеб ит тогато ргади рп ки да Хо Боје ! јасе татуји јо 510 џпаји и зећ; азго (зрес епо) Хепзко, а пагоско озесапје 7а ки игла зуез|. Мићо изрећ и Муоглој Ђогб! Бесе озјаштап зато и зиксаји да се зуоје диХпоз! 1гугзауан па пабп Како (0 хаћеуаји от кош та 11(егев! |идзке хаједисе (п, рг. и уазрпапји, ронНај, зосјатот уот, иргам,, гдгаувђуц...), Којпт тизк! пе тоси да рофрипо розјихе.

| па (ај пабп, па рнапје »Кида за пазот Хепзкот опјафпот 2« товјо ЊЕ зе одеомом : уазрбајто што дић 1 гике 2а зуе опе обИКе Циазјаћ пазјојапја где »уебто Хепзке« зЛе този тпоко убе исти пего | тихе. АН ипаргед тје тосиспо [аспо одгтефн Која зи хаптапја »Жепзка« а Која (0 таи. Мајзјештије се ћ шуга и зат ИуО1 ако и зуоте Киш Шиглоте гади Хепзка пебе убе рокизауан да Ђиде тиХкоте једпака, хес — једпакоугедпа.

ПСИХОЛОГИЈА И ПЕДАГОГИКА Педагогика Џона Дуја

Прикаљ његовог великог дела „Педагогика и демократија“ у преводу Рг Драгомира Иконића

— од Драгољуба Бранковића —

Сјајно и капитално педагошко дело Џона Дуја добили смо на нашем језику, захваљујући нашем одличном и вредном преводиоцу Д-р Иконићу, као и издавачкој књижарници Геце Кона. Његова појава на нашем језику претставља велики успех за нашу психо-педагошку књижевност. Дело је од капиталне вредности не само за педагога, психолога и филозофа, него и за социолога, јуристу, државника и уопште за свакога који се бави васпитањем своје или туђе деце. Наставници свих школа овде ће наћи проблем васпитања у пуној светлости психологије, философије и социологије. Проблем васпитања уздигнут је на највећу висину, посматран свестрано научно као никад до сад, доводећи га у везу с демократијом, јер је немогућно одвојити га од социологије и демократије. У овом делу не расправља се само педагогика „учионице“, већ су узети у разматрање сви ушицаји, цела природа и друштво, јер Дуји с правом сматра да и мртве ствари око нас утичу васпитно.

И велики немачки педагог, управо највећи европски педагог Кершенштајнер добијао је потстицаје за своју чувену 7еорију