Учитељ

Даворин Трстењак као апологеш слободне школе 1

ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПЕДАГОЗИ

Даворин Трстењак као апологет слободне школе

— Од Милића Р. Мајсторовића —

Човек великог образовања, добар музичар, одличан радник „у сваком добротворном, просветном и господарском друштву“, ватрени патриота, борац за југословенско јединство, уметник учитељ, добар беседник, вешт колекционар и талентован и плодан књижевни радник — Даворин Трстењак долази у ред наших сјајних педагошких појава, чија су дела „плод живота и искуства, плод великог срца, плод дубоког размишљања“, у ред најбољих југословенских мислилаца и сјајних апологета слободне школе.

Живећи под разним реакционарним режимима, које је заводила бивша двојна монархија над нашим народом у њеним некадашњим крајевима, Трстењак је посматрао негативан утицај тих режима не само са политичко-националног већ и са васпитног гледишта. Зато се он одлучно изјаснио за нову оријентацију, за бољу школу, која ће васпитавати борце за хуманост, слободу и истину. Он је постао одлучан заступник и бранилац, апологет слободне школе. Његов фини дух ушао је у све намере оних елемената из црно-жутога реда, који су под видом хуманитета у ствари сејали највећу мржњу и неслогу у југословенским народним масама. Схватајући клерикализам као највеће национално зло, као систем који у клици убија слободну мисао, он се на исти обара свом снагом свога духа и лапидарно-блиставог стила.

Идеја слободне школе код Трстењака је израз његовог великог срца, одсев његове велике душевне енергије и уверења, да се љубав не шири тиранијом и заглупљивањем, већ љубављу и слободном мисли. То његово схватање је суштински супротно клерикализму који хоће силом да влада и душама и телима. Као што је Толстој био један од највећих слободних мислилаца, па суштину религије налазио у љубави, тако је и Трстењак, будући одлучан антиклерикалац, схватао срж религије као љубав и самилост, као поштен рад и као изграђивање свечовека у човеку.

Као универзалан тип, синтезирајући у себи најлепше мисли свих великана на пољу педагогике, Трстењак их је пренео у своју велику словенску душу, па их прекаљене дао своме народу, ради његовог препорођаја и упућивања у храм врлине и поноса људскога. Али, једна од најлепших његових педагошких замисли, мисао која ће се надживети и остати вечито млада, то је мисао о слободном детету, слободном васпитању и слободној школи. То је она велика човечанска мисао која је истакнута и популарисана од Русоа, Толстоја и других великих педагога, који су се борили за право човека у човеку, за право детета у детету.