Учитељ

192 Милић Р. Мајсторовић

Трстењакова слободна школа није апстрактно биће без живота, већ жива школа, школа правог живота, која је једино могућа на бази љубави и где је дечји рад најлепше и најчвршће везан са слободом. Он је као и генијални руски хирург и педагог Пирогов, хоће ради изграђивања слободног човека, човека ослобођеног од сваке принуде, па и принуде клерикализма, пошто се овај „жестоко бори — како вели Трстењак — за световну власт и за власт над школом“, ради чисто анационалних политичких циљева. (Он слободну школу хоће још и из југословенских националних разлога, пошто, по њему, само таква школа може бити у стању да сроди оно што се разродило.

Трстењак тражи народни језик у богослужењу и противан је изумрлом и ненародном језику. Он се бори с оним клерикализмом, који спаљује прве словеначке Трубарове књиге, што је јако нашкодило развићу словеначке књижевности и који ради по наређењу Беча, Пеште и Рима, а не по диктату националних потреба и интереса. Он је против свих оних, који исповедају начело да је „народност поганство“ и да је „школа проклетство за народ“. Он се бори против клерикализма који је јавно говорио: „Шта, ако Словенци изгубе коначно свој језик, главно је да одбране веру своју“. Он је против клерикализма, који је утукао највећег словеначког песника Прешерна, уништио егзистенцију Левстика, онемогућио издање Јенкових песама, спалио Цанкарево дело, усремио се на народног човека Грегорчича и који је хтео уништити Антуна Ашкерца. Трстењак је још и против оних, који тврде, да је пречи неко из иностранства него свој народ. Против оних који руше свачију слободу и убеђење и грме: „права је слобода само кад се заповеда“, који „не трпе поносна, слободна и срчана човека борца“...

Довољно упознат са покретом за слободну школу, покретом, који ако није прво, а оно је најсјајније дело словенских генија: Сковороде, Писарева, Пирогова и Толстоја — Трстењак хоће да га што јаче код нас цементира и прошири. Он тај покрет пропагира делом, живом и писаном речи. Пропагира га стално, непоколебљиво и неустрашимо. Пропагира слободу наставе, наставника, деце, савести, вере и мишљења. Школа, по њему, у првом реду треба „да служи слободи и истини, развијању људске културе, људској срећи и напретку. Осим тога васпитању људи и жена отвореног и поштеног карактера, који ће бити свесни своје дужности и који ће је такође вршити, али који ће знати и за своја права и за њих се борити“. То је уистини и право научно васпитање, основано на темељу чистога морала, чисте унутрашње религиозности и на правом националном духу, који је прекаљен правом културом свих народа.

По Трстењаку, слободна школа је потребна нашем народу због његовог празноверја, извишоперене религиозности и она ће