Учитељ

22: Милутин А. Николић

Ту ћемо се послужити речима признатог дидактичара Шмидера који каже: „Обука је развијање и потенцирање људских душевних и телесних сила (индивидуалистички момент) у сврху јаког хтења и деловања (волунтаристички момент) у служби заједнице (социјални момент)“. Ова дефиниција као што видимо обухвата развијање интелектуалних способности душевних и телесних, затим развијање емоције и воље, а такође се истиче и момент социјални, које је уједно и етички, тј. да све има да стоји у служби заједнице. — Која је онда то грађа која има ту велику“ васпитну вредностр Из тога ниче читав комплекс питања: који су то предмети, шта ћемо узети из тих предмета, како ћемо распоредити ту грађу према узрасту деце, тј. према разредима, колико ће часова који предмет имати, како ћемо предмете распоредити прогресивно, сукцесивно, коегзистетно, концентрички, како ћемо да задовољимо дидактички принцип о концетрацији наставе или по новом о укупној настави, како ћемо водити рачуна о индивидуалном развоју деце, тј. о субјективном моменту (Онтогенези), о развијању многостраних интереса (Интелектуалних и саучешћа), како ћемо расподелити грађу за комбинована одељења са два или више разреда, како ћемо је расподелити према полу, како према трајању школе, како према мањинским одељењима. Како ћемо градиво бирати и распоређивати за прилике које су нормалне, како, пак, за нередовне прилике (Полудневна настава). Како ћемо одабирати грађу која одговара потребама и захтевима културног живота, која одговара принципу животне близине (Паз Геђепзрлистр) или по другима принципу завичајном (Неттарипсјр), у ком ће односу бити заступљени историјско-хуманистички предмети (По Рајну: живот човека, а то обухвата: религију, историју, народну и општу, књижевну историју, народни језик, туђи језик, певање, цртање, моделовање) према предметима природно-научним (По Рајну: живот природе, а то обухвата: земљопис физички и математички, познавање природе, физика, математика, геометрија. Све су ове групе повезане ручним радом). Колико ћемо обратити пажње на дидактичке принципе — антитезе: индивидуализам и национализам, социјализам и космополитизам, дидактички материјализам и дидактички формализам, интелектуализам и волунтаризам, идеализам и утилитаризам итд., итд.

За потпуно и правилно решење ових многобројних питања потребно је имати много практичнога искуства, дубоко, свестрано и стручно образовање и познавање свих васпитних и дидактичких принципа, свих модерних праваца рада и уз то доста времена. То би требала да буде читава студија која би по својој спсежности и обиму морала изнети много књига. Имајући све то на уму нама и није циљ нити нам је могуће да обрадимо то питање свестрано у неколико потеза, већ ћемо изнети само неколике мисли о томе задржавајући се конкретно на најновијем наставном плану.

Код нас је ово питање често покретано и обрађивано нарочито са теоријске стране. Веома је похвално што је пре увођења у живот најновији наставни план у пракси опробан у изве-